Loša vest za Nemce, ali dobra za nas
Automobili sa dizel motorima su već neko vreme na stubu srama. Neke zemlje i gradovi su već najavile zabrane za saobraćanje ovakvih vozila koje bi trebalo da zažive od 2025.
Međutim, ono što može daleko brže uticati na dizelaše jeste odluka koju će federalni sud u Nemačkoj doneti ovog četvrtka, 20. februara. U slučaju da sud potvrdi zabranu, analitičari predviđaju da bi to mogao biti kraj dizelašima u Evropi, kao i priličan udarac nemačkoj automobilskoj industriji.
Ono što treba da se potvrdi jeste odluka suda, koji je po tužbi ekološke grupe “Nemačka pomoć za životnu sredinu” (DUH), zabranio saobraćaj u Štutgartu i Diseldorfu automobilima s dizel motorima kao meru za značajno smanjenje azotnih oksida i čestica u vazduhu. Na ovu odluku su se žalile pokrajine s jakom automobilskom industrijom, prvenstveno Bavarska i Baden-Virtemberg, pa je slučaj doveden do federalnog suda koji bi ovu odluku mogao da učini konačnom.
Prethodno je nemačka vlada donela nove propise za auto industriju, međutim “zeleni” su smatrali da to nije dovoljno i otišli korak dalje traživši zabranu dizel vozila u gradskim centrima. Ako to prođe, mnogima će biti onemogućeno da svojim kolima idu na posao.
Besplatan javni prevoz u Nemačkoj?
Iz ovog razloga, ali i zbog činjenice da je očekuju EU kazne zbog lošeg kvaliteta vazduha (prema DUH-u, 90 nemačkih gradova ima povećano zagađenja vazduha), Nemačka razmatra da uvede besplatni javni saobraćaj, kako bi što više ljudi koristilo te usluge.
Već se zna da će pilot faza biti sprovedena u pet nemačkih gradova. Ali se ne zna kada bi to moglo da počne, jer lokalne zajednice još nisu spremne.
Jedan od najvećih problema je taj da gradovi moraju da nabave dodatna vozila, kako bi mogli da prevezu više putnika.
“Nije logično da povećavamo flotu autobusima sa dizel motorima”, rekla je predstavnica grada Bona, jednog od gradova koji su izabrani za projekat besplatnog saobraćaja, i dodala kako oni ne znaju za proizvođača koji bi mogao da im isporuči električne autobuse u minimalnom roku.
Još jedan problem predstavlja i činjenica da prodaja karata čini skoro polovinu prihoda lokalnih gradskih prevoznika. Ako se ukine naplata, to će značiti da će se ona finansirati iz lokalnih budžeta.
Evropljani ipak i dalje žele dizele.
Analitička kuća Evercore ISI procenjuje da bi u slučaju da federalni sud potvrdi zabranu, pad vrednosti polovnih vozila za 5 posto mogao proizvođačima automobila da donese gubitak od 1,6 milijardi evra.
Iako popularnost dizela pada, udeo ovih motora i dalje veoma značajan, posebno kod luksuznih proizvođača. U BMW grupaciji 64 odsto prošlogodišnjih isporuka su činili dizeli, dok kod Mercedesa taj udeo iznosi 62 odsto. “Dizelaški šampion” je Jaguar Lend Rover gde je čak 90 odsto prodatih modela prošle godine bilo sa dizel motorima.
Dalji pad dizel opcije je nastavljen i ove godine. U Nemačkoj, koja je najveće evropsko tržište, dizelaši su činili samo trećinu ukupne prodaje. To je pad od čak 12 odsto u odnosu na isti mesec 2017.
Ceo ovaj trend će uticati da cene polovnih dizelaša značajno padnu, što je dobra vest za nas. Jer iako je reč o (dokazanim) zagađivačima, ovo će značiti da ćemo brže obnoviti naš prilično zastareli vozni park. Samo da nam ne “pošalju” one namenje reciklaži.
mondo.rs
