Mnogi bi da studiraju kineski, arapski, turski… Zašto?

Orijentalistika je trenutno, ističe dekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković, i najbrojnija katedra na ovom fakultetu.

Logika tržišta, odnosno sve veća tražnja za svim strukama i znanjima u Aziji, razlog je ogromnog interesovanja koje vlada za orjentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde se sva mesta za studije kineskog, japanskog, turskog i arapskog popune još prvog dana upisa, i zauzmu ih – najbolji.

“Na japanski primamo 64 studenta, od toga 30 na budžetu, na kineski 30, od toga 20 na budžetu, na turski 53 studenta sa visokim procentom budžetskih mesta, a isto je za arapski jezik”, kaže Marković. 

Ona objašnjava da fakultet nastoji da izađe u susret studentima čiji je “pogled definitivno usmeren ka Aziji”, pa je u planu otvaranje smera indologije. 

„Kad izmestimo Geografski i Biološki fakultet iz svoje zgrade…moći ćemo da podignemo iranistiku na četvorogodišnji studijski nivo, da otvorimo lektorat za Filipine i Indoneziju, što je takođe veliki potencijal za Srbiju. Možemo koreanistiku da pretvorimo u četvorogodišnje studije. Sve je spremno, ali prostora nema “, objašnjava Marković. 

Profesorka kaže da su mladi svesni činjenice da ekonomije zemalja u Aziji beleže u proseku godišnji rast od šest do sedam posto, da je Kina lokomotiva tog rasta trenutno, a tu su i Indija, Iran, Turska, Japan. 

“Japan je razvijena ekonomija koja neće više rasti spektakularno, ali je u decembru Japan postigao punu zaposlenost. Japan uvozi radnu snagu sa Filipina i Indonezije, iz Južne Koreje, Kine, ali i iz Evrope i Amerike, jer može da ponudi konkurentne nadnice i plate, odlična primanja. Naši mladi osećaju da se taj dinamičan razvoj i otvaranje šansi dešava u Aziji i zato žele da uče turski – tu je ogromna navala, zatim arapski, kineski i japanski”, primetila je Marković, inače japanolog. 

Veliko interesovanje za japanski jezik primećuje i lektor za izborni japanski jezik Tacuja Hirano, koji kaže da je pre tri godine, kada je počeo da radi na Filološkom fakultetu, imao osam studenata, a sada, samo na prvoj godini, ima njih 55. 

Hirano već osam godina živi u Srbiji, koju, naglašava, mnogo voli, toliko da na “Jutjubu” ima svoj kanal putem koga emituje spotove i kratke filmove snimljene po Srbiji, sa željom da svojim sunarodnicima, ali i ljudima širom sveta pokaže njene lepote. 

Ističe da je iz godine u godinu sve veće interesovanje studenata za japanski jezik, ali mu je žao što će im po završetku fakulteta biti teško da pronađu posao, jer nema mnogo japanskih kompanija u Srbiji. 

Hiranovoj posvećenosti Srbiji i njegovoj odluci da ostane u toj zemlji divi se njegov kolega Sava Popović, doktorand na studijama japanske kulture na Filološkom fakultetu i saradnik u nastavi, naročito nakon povratka iz Tokija gde je proveo godinu dana kao istraživač na tamošnjem univezitetu. 

On primećuje da je u Beogradu sve prisutnija japanska popularna kultura i da su mladi veoma zainteresovani za to, ali posebno ga je fasciniralo interesovanje Japanaca za Srbiju, i to što na Tokijskom univerzitetu za strane studije (Tokyo university of foreign studies) uče srpski jezik i igraju folklor. 

Popović je u Tokiju upoznao dvadesetak Japanaca koji poznaju srpski jezik. 

“Neverovatno mi je da ljudi koji žive tako daleko imaju tako prisan kontakt sa našom kulturom. Neverovatan je taj prisan i intenzivan odnos koji Japanci imaju sa srpskom kulturom”, ističe Popović.

 

Izvor: B92

Podeli