Menja se skala državnih zarada

Pri kraju izrada nacrta novog zakona o platama. Razmišlja se i o mogućnosti da lekar ili nastavnik primaju različite iznose, u zavisnosti od mesta gde su zaposleni. Princip: jednaka osnovna plata za jednaku vrstu rada

DOKTORI i medicinske sestre koji rade sa pacijentima obolelim od HIV-a ili njihove kolege iz Urgentnog centra imaće veće plate od zaposlenih u domovima zdravlja. Nastavnici koji uče decu sa smetnjama u razvoju dobijaće više novca. Zarade policajaca čije je radno mesto u kancelariji i onih koji su stalno ne terenu neće biti iste.

 Ovo su neki od primera koji će se naći u novom zakonu o platama čija je radna verzija, kako saznaju “Novosti”, pri kraju. Njime će biti utvrđena nova skala zarada svih koji su na državnim jaslama, a prema dogovoru sa MMF mora da bude usvojen do juna.

U Vladi još većaju da li će u zakon biti uveden i kriterujum da se plate razlikuju u zavisnosti od toga gde zaposleni radi. Na primer, tako bi veće zarade imali prosvetni radnici ili lekari u Beogradu od onih u manjim mestima, jer su u prestonici troškovi života veći. To znači da bi se moglo desiti da ljudi koji imaju isto obrazovanje budu diskriminisani jer žive u manjim sredinama.

PLATNI RAZREDI SKUPI Za punu primenu platnih razreda u javnom sektoru, smatra Slobodan Brajković, država nema novca. On ne veruje ni da će zakon početi da se primenjuje od 2016. – Da bi nekima bile povećane zarade prema platnim razredima, potrebna su veća izdvajanja iz budžeta. A pošto para nema, druga opcija je da se jednima smanji, da bi drugima bilo povećano. To je za nas nedopustivo – zaključuje Brajković.

Ako ovakav model bude usvojen, kažu u prosvetnim sindikatima, boriće se svim silama protiv njega, jer pravi građane prvog i drugog reda.

– Prosvetni radnik je isto i u Leskovcu i Beogradu ili Novom Sadu i ne može da prima različitu platu za isti posao – kaže Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti.

I dalje se, međutim, ne govori o platnim razredima koji će ujednačiti čitav javni sektor, kako to traže, recimo, prosvetni radnici. Njihov zahtev je da nastavnik ima platu kao i zaposleni u ministarstvu, agenciji, javnom preduzeću, ako ima istu stručnu spremu i sličan obim poslova.

– Cilj donošenja zakona je da se na jedinstvenim principima urede primanja svih zaposlenih u državnim organima, jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajine, javnim službama i agencijama – objašnjavaju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. – Uz to, zakon će uvažiti specifičnosti pojedinih resora i uslove pod kojima se obavljaju poslovi u njima.

U Ministarstvu navode da se trenutno radi na određivanju platnih razreda po principu – jednaka osnovna plata za jednaku vrstu rada. Propis će predvideti mnogo manje koeficijenata nego što ih sada ima i na osnovu njih će se računati zarade zaposlenih.

Nova “matematika” predviđa i da se tačno zna koliko ko prima, jer, do sada su mnogi na papiru imali jednu platu, a uz određene “bonuse” su zarađivali više. Sada će ono što je bio dodatak postati deo plate ili će biti ukinut.

Primena zakona, kako je bar obećano prosvetarma koji su u štrajku, počeće prvog dana 2016. godine. Sindikati su, međutim, sumnjičavi.

– Mi smo svoj predlog o uređenju platnih razreda predali i ministru Srđanu Verbiću i ministarki Kori Udovički, ali ne znam da li je nešto od toga uvaženo – kaže Brajković. – Za prosvetu je korisno jedino ako usklade platne razrede u celom javnom sektoru. Ako to urade parcijalno, za nas to nije neka korist. Jer nastavnici već imaju dodatke na razredna starešinstva, na rad sa decom ometenom u razvoju… Samo se to neće zvati dodatak, nego veća plata.

Izvor: Novosti