Ramazan
Ramazan je deveti mesec lunarnog, muslimanskog hidžretskog kalendara, koji se računa prema Mesecu, a ne prema Suncu. To znači da svake godine post započinje 10 ili, tokom prestupne godine, 11 dana ranije.
Na taj način svaki dan u godini u određenom periodu je obuhvaćen postom. Ko posti 36. godina redovno postio je ramazan u svako godišnje doba i u svim mjesecima i danima.
Mesec Ramazan, je mesec u kome se otvaraju vrata Dženneta i zatvaraju vrata Džehennema, a prokleti šejtan gubi moć djelovanja.
Tokom ramazana stavljen je naglasak na duhovnu higijenu – izbegavanje ružnih misli, reči i dela. Dakle, ramazanski post nije samo sustezanje od jela i pića već jedinstvena prilika čišćenja duše, tijela i razuma, jačanjem duha morala, odgovornosti i humanosti u sebi.
Veruje se i da je 27. noć Ramazana (Lejletul-kadr) najznačajnija u godini, jer je baš tokom te noći počela objava Kur’ana. Zato je Lejletul-kadr noć određenja, noć sudbine, pa je zato kažu njena vrednost “veća od hiljadu meseci u kojima nema takve noći”.
Reč je o, kako se veruje, noći kada se meleki, uz dozvolu Gospodara, spuštaju na zemlju i smrtnicima ispunjavaju želje i daju oprost za manje grehe pod uslovom da je oni provode u ibadetu (verujući i nadajući se).
Osnova posta je kur’anski ajet: “Propisuje vam se post, kao sto je propisan i onima prije vas da biste se grijeha klonili.” Uz post se neodvojivo vezuje i teravih-namaz koji se klanja nakon jacije-namaza. Ovaj namaz se klanja u dzematu, a sastoji se od 20 rekata. Utemeljen je na hadisu u kojem Poslanik, a.s., kaze: “Ko klanja uz ramazan (teravih-namaz), vjerujuci i nadajuci se (nagradi), bit ce mu oprosteni (mali) grijesi koje je pocinio.” (Mutefekun alejhi)
Ramazanski post završava s krajem meseca ramazana, dakle, 1. shavala. Taj praznik se naziva Ramazanski bajram (arap. عيد الفطر Eid ul-Fitr). Tog se dana klanja poseban, Bajram-namaz te se posećuju groblja. Porodice razmenjuju darove i raznovrstnim obrocima proslavljaju doček još jednog velikog muslimanskog praznika, Bajrama.
Alma B.
