Malo sala je, izgleda, ipak zdravo: Postoji objašnjenje za ovaj paradoks

GOJAZNOST, pa čak i samo višak od desetak kilograma, povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, kada se one razviju, masne naslage deluju zaštitno na srce i usporavaju dalji napredak oboljenja. Klinička praksa je pokazala da su se pacijenti koji su imali više masnoća i telesno bili jači, bolje oporavljali posle intervencija na srcu i krvnim sudovima od onih koji su bili slabi i mršavi.

U intervjuu, za “Novosti”, profesor dr Mirjana Šumarac Dumanović, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, kaže da postoji objašnjenje za ovaj paradoks:

Činjenica je da gojaznost loše utiče na zdravlje. Dakle, ne postoji zdrava gojaznost, jer se smatra da kod ljudi sa povećanom telesnom težinom rizik od kardiovaskularnih bolesti na svake dve godine raste za sedam odsto. Ali, ono što pravi razliku među gojaznima i čini da bolje podnose bolesti srca je raspored masnih naslaga i kompozicija ili građa tela.

* Šta to znači?

Da je najgori mogući tip gojaznosti kada se masne naslage talože na stomaku. Uz to, ako osoba ima izraženo slabe mišiće ruku i nogu, rizik od komplikacija na srcu i krvnim sudovima je gotovo neizbežan. Oni po pravilu obolevaju, i prognoza bolesti im je veoma loša. Ovakva građa tela i raspored masnoća se naročito sreće kod starijih ljudi. Zato se njima savetuje da unose što više proteina hranom i da se kreću što češće, a još bolje je ako redovno vežbaju.

* Koji još tipovi građe i raspored masnoća negativno utiču na zdravlje srca?

Od bolesti srca mogu da obole i mršavi ljudi, kao i oni sa normalnom telesnom težinom, ali od progresije bolesti su najugroženiji oni koji imaju slabe mišiće, a istovremeno su i mršavi, znači imaju malo masti. Dakle, ključ je da se očuva dobra mišićna masa. Jaki mišići su ti koji sprečavaju da masne naslage postanu nefunkcionalne i da ne budu više rezervoar viška energije, već uzrok zapaljenja.

* Šta se dešava kada masne naslage postanu uzrok zapaljenja?

Ranije se mislilo da je jedina funkcija masnog tkiva da bude rezervoar viška energije. Međutim, sada je poznato da je masno tkivo jedan veliki endokrini organ. Dokle god ono uspeva da skladišti višak kalorija iz hrane to je bezbedno. Ali, kada se gojaznost povećava ono postaje prezasićeno, njegova prokrvljenost je sve slabija, pa tako ćelije u njemu ne dobijau dovoljno kiseonika i počinju da odumiru. Tako dolazi do zapaljenja, jer zdrav deo masnih naslaga pokušava da se odbrani od mrtvih ćelija. Znači gojaznost uzrokuje hronično stanje niskostepenog zapaljenja koje tinja i narušava metaboličke procese u organizmu. To pogoršava insulinsku rezistenciju, a samim tim i zdravlje kardiovaskularnog sistema.

* Ljudi najčešće počinju da se goje u srednjim godinama. Jesu li oni u riziku da obole kao i oni koji su gojazni od detinjstva ili mladosti?

I jedni i drugi su u riziku. Naravno, gojaznost od mladih godina je opasnija, jer se masne naslage ranije nakupljaju u organima i opstruiraju njihov rad. Takođe, oni koji su gojazni čitav život, ranije se susreću sa otežanim srčanim radom, opstrukcijama u disanju tokom sna. To može da dovede do pojave hipertenzije, poremećaja srčanog ritma i niza drugih oboljenja i stanja, od kojih je najteže popuštanje srčanog mišića.

* Može li gojazna osoba da bude zdrava?

Smatra se da je 30 odsto gojaznih metabolički zdravo. To znači da nemaju ni insulinsku rezistenciju, ni narušene masnoće u krvi, kao ni visok pritisak, tako da ni srce nije u tolikoj meri opterećeno. Ipak, važno je da se smrša, odnosno da se poveća mišićna masa u odnosu na masne naslage. Naše telo se sastoji iz nemasne i masne mase. Nemasnu čine kosti, organi, tkiva i voda. To ne možemo da promenimo, ali možemo da vodimo računa o učinku mišića u masnoj masi. Znači da je bitno da vežbamo i da smo stalno u pokretu. To omogućava i da organizam dobije dovoljne količine kiseonika.

* Kako gojaznost još može da se leči osim dijetom i fizičkom aktivnošću?

Postoje vrlo efikasni lekovi za gojaznost. U svetu ih ima pet-šest. Kod nas je dostupan samo jedan, ali uskoro ćemo imati još jedan. Ovaj koji je registrovan na našem tržištu deluje tako što apsorbuje masti u tankom crevu i dovodi do masnih i prolivastih stolica. Taj efekat u kombinaciji sa dijetom daje dobar rezultat. Drugi lekovi deluju na mozak i balansiraju između hormona sitosti i gladi.

* Šta je najefikasnije?

Najbolji terapijski učinak se postiže sa lekom koji je sintenska varijanta jednog hormona koji reguliše metabolizam šećera. Međutim, nijedan od pomenutih lekova, ni kod nas ni u svetu, ne može da se dobije na recept. Za naše uslove ovi medikamenti su dosta skupi, pa se retko i koriste u kliničkoj praksi. Dobri početni rezultati u mršavljenju se postižu i hirurškim smanjenjem želuca.

SEDENjE GLAVNI KRIVAC

* ZBOG čega patimo do epidemije gojaznosti?

Ranije se mislili da savremeni čovek mnogo više jede od nekadašnjeg. Ipak, ispostavilo se da je problem u tome što su nam mnoge profesije postale sedelačke, pa je do epidemije gojaznih došlo iz tog razloga. Naime, dokazano je da kada bi današnji čovek jeo koliko i onaj u prošlosti ipak bi se gojio, jer se mnogo manje kreće.

 

Izvor: Novosti

Foto:  N. Skenderija