Krediti u francima: Država briše 15, a banke 23 odsto

Potvrđeno saznanju “Novosti” da će dužnici u francima dobiti otpis od oko 40 odsto glavnice. Uz to idu i poreske olakšice od dva do tri procenta. Leks specijalis povoljniji za građane nego za banke.
PREMA poslednjim saznanjima “Novosti”, otpis glavnice zaduženih u “švajcarcima” biće oko 40 odsto, baš kao što su naše novine prve i objavile. U petak će na stolu biti iščišćen predlog leks specijalisa, oko kojeg su se usaglasili država, bankari i dužnici. Na papiru je ponuda u kojoj će država učestvovati u trošku sa 15 odsto pokrivene glavnice, banke “opraštaju” između 22 i 23 odsto, a dodatno olakšanje kroz poreze bankama iznosiće između dva i tri procenta. Kada se saberu sve ove brojke, moguće je minimalno odstupanje od 40 odsto za plus/minus 0,5 procenata

Procenat otpisa trenutne glavnice, oko koga su se danima nadgornjavali bankari i zaduženi je, praktično, kompromis koji je država ponudila između bankarski izračunatih 30 odsto otpisa i 50 odsto koliko su tražili dužnici. Država je “presekla” u još jednoj stvari: leks specijalis mora da se odnosi na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za franak, a ne samo na one sa glavnicom od oko 50.000 evra, što je bio zahtev banaka.

Na stolu tokom pregovora bio je nacrt zakona koji je sačinila država na osnovu onoga što su banke bile spremne da ponude u svom predlogu teksta zakona i onoga što su zahtevali dužnici. Sudeći prema informacijama sa pregovora u sredu, ponuđenim rešenjem dužnici su bili daleko zadovoljniji nego bankari. Zato su se pregovori i nastavili.

Mogućnost otpisa dugova nastala je posle usvojenog stava Vrhovnog kasacionog suda, donetog 2. aprila, kojim se indeksacija kredita u švajcarskim francima smatra – ništavom, te ovaj sud preporučuje konverziju zajmova u evre.

U zavisnosti od toga koja strana se pita, mogući otpis duga zaduženih u francima ide od 20 odsto, pa do čak 70 odsto. Ovih 20 odsto bi se, po nekim tumačenjima, dobilo kada bi se krediti u švajcarcima konvertovali u evro po uslovima koji su važili na dan zaduženja. Ovakvo rešenje najviše pogoduje, naravno, bankama. U suprotnom, pojedini dužnici koji su već angažovali veštake za procenu, došli su čak do 70 odsto otpisa u slučaju da o tome odlučuje sud. U pregovorima su bankari ponudili malo više od onog što smatraju da treba da plate, a dužnici zahtevali nešto manje od onoga na šta imaju pravo – 30 nasuprot 50 odsto. Presudila je država sa 40 odsto otpisa u tekstu zakona. Kao što su “Novosti” već pisale, posle otpisa 40 odsto preostalog duga (bez kamate), iznos nove glavnice se konvertuje u evre, po zvaničnom srednjem kursu i na tako formiran ostatak duga primenjuje se kamatna stopa od 3,5 odsto godišnje. Rate će biti vezane za kurs evra.

Država će svakako da učestvuje u nadomeštanju dela troškova bankama. Sigurno je da će veći teret otpisa da podnesu banke, a tačan udeo državnog troška se kreće od 30 do 40 odsto u ukupnom otpisu. Zaduženi u švajcarskim francima bankama duguju, prema poslednjim podacima, još 540 miliona evra.

NIJE OBAVEZNO PRIHVATANjE
Novi zakon neće biti obavezan za sve zadužene u francima. Prihvatanje konverzije u evro biće ostavljeno na volju svakom dužniku, iako su banke početnih dana pregovora insistirale da zakon bude obavezujući. Ovim rešenjem, svaki dužnik moći će da se opredeli da li prihvata otpis dela duga i otplatu ostatka računatu u evrima, ili će ipak pravdu i naknadu štete potražiti na sudu.

Izvor:Novosti