Tradicionalni vez na savremeni način
Škola za dizajn tekstila i kože organizovala je radionicu veza za svoje učenike, buduće dizajnere. Brojnim tehnikama izrade ručnog veza naučiće ih Raza Nikšić iz Urduženja Pazarski bazar rukotvorina. Cilj je da se ove tehnike primene na savremenim mašinama.
Ručni rad oduvek je važio za najistaknutiji i najvredniji. U svetu se on danas sve više koristi. Svetski dizajneri u svojim kreacijama sada sve više koriste vez. Iz tog razloga profesori škole za dizajn odlučili su da naprave radionicu na kojoj će buduće dizajnerke naučiti brojne tehnike veza i ukrašavanja odevnih predmeta.
„Ja im rado pokazujem sve oblike veza počev od praznog veza, narodski rečeno, pa šareni puni, beli vez, zlatovez. Zatim rad sa brojnim aplikacijama. Učenice su jako zainteresovane i ono što sam pokazivala prosto sve su upijale. Ono što je najbitnije je to da pitaju kako se to radi i sve što sam znala da im objasnim pomno su pratile“, istakla je Raza Nikšić iz Udruženja Pazarski bazar rukotvorina.
Za učenice ove škole ovakva pomoć koju im je pružila Nikšić, po njihovim rečima pomoćiće im u budućem radu.
„Trebaće mi za moju budućnost sve ovo što smo ovde naučili i služiće mi sutra kad budem radila da mogu da ukrasima odevni predmet. Mnogo mi se sviđa što su došli baš to da nam pokažu“, kazala je učenica treće godine dizajna Dalila Petlača.
„Prošle godine sam učestvovala kao dizajner na školskoj reviji i imali smo puno ručnog rada, koji nisam umela najbolje da radim. Ove godine imamo ovaj projekat koji će nam pomoći da to sve lepo naučim. Baš je zanimljivo i nije toliko teško koliko sam ja mislila“, kazala je učenica treće godine, smer modelar odeće Taida Bihorac.
Raditi vez bilo kojom tehnikom nekada je bio veoma težak. Međutim, u današnje vreme je u mnogome olakšan. Te je i svrha ove radionice da, sve ono što se nauči, pokuša da se primeni na savremenim mašinama. Ali kako ističe Raza Nikšić, ručni rad koji se radio pre 40 i više godina do današnjih dana ostaje nepromenjen, što dokazuje i košulja koju je dobila na poklon.
A. Ademović
