Boksovali smo za čaršiju

Novi Pazar – Sulejman Ćuro Dervišnurović:  U svakodnevnom životu je prijatan, korektan i komunikativan čovek. U ringu je bio sušta suprotnost. Neustrašiv. Borben do maksimuma, uporan, pozitivno agresivan. U granicama bokserskih pravila. Voleo je da bira protivnike! Birao je najjače, poznata ringovna imena Gazepova, Stevu Popovića, Jakupija, Perunovića, Mugošu, Rusevskog, Omerovića…

Oko ringa – nekoliko hiljada ljudi

Takvi dueli su  na gradski stadion dovodili  hiljadu gledalaca više. O njemu je čaršija danima pričala… Krajem 1973. godine zauzeo je treće mesto među najboljim „lakašima“ Jugoslavije. U eri Mate Parlova, Rusevskog, Perunovića, braće Kačar… – “Pazar nikada nije oskudevao u talentima. Ni sada. Rastu u ovim našim sokacima kao pečureke posle kiše. Treba više rada i organizacije… Ni u moje vreme toj deci nije poklanjana pažnja. Imali smo vanserjske mlade talente. Novi Pazar je uvek bio rasadnik odličnih sportista. Ovaj grad ima samo najbolje” – kazuje sjajni Sulejman Dervišnurović.

Još jedno svetsko čudo

Jugoslavija je obraćala pažnju na to pazarsko svetsko čudo u boksu. Naprezali su mozag u potrazi za logikom kojom bi se ovaj fenomenalni sadržaj mogao objasniti. Kako je Ćuro znao da će ih pronaći. Tražeći izlaz baci munjeviti pogled prema Gradskom fudbalskom stadionu. S te strane je prilazilo još desetak pazarskih boksera. Nisu imali kuda. Pokušaće da se bore. Publika ih čeka!

– “Nemojte ni pomisliti na to, novinari, sve će se vratiti tu na lice mesta.” Naš prijatelj je munjevito razmišljao, tražeći čuvenu sandžačku  publiku. Pazarski boks se nikada neće vratiti na ono što je bio… -“Bojim se da ste u pravu. Takvi bokseri se rađaju jednom u 100 godina! Sve zbog navijača. O, kako smo voleli našu čaršiju… Bili smo sandžački heroji. Steže sve u grudima, a srce lupa kao ludo. Imali smo teške trenutke u karijeri. Šta sve čovek preživi, samo sebe samog nikako. Osećam se tužno svaki put kad pričam o tim vremenima. Od dvadeset i dva prvenstvena meča, samo dva nerešena rezultata. Možete li da zamislite? Novopazarska mašinerija. Još uvek se družimio na Korzou, naučili smo već dosta toga o boksu i životu. Bilo nekad i tačka,”-  reče  naš prijatelj Ćuro.

Pazar je živeo za boks

Prostor unutr Pazara koji su oni ispunili, iznenada se ispraznio,  a tu prazninu snašla je bokserska hladnoća jedne sportske nedelje. Ćurova  priča… Hoće li je složiti, raspršiti u hiljade delova i hoće li ona jednog dana morati da skuplja deliće… da ih ponovo sastavi?? Sećanja na jedan život, lica, sport, nestali su iza stadiona i na pozornici se umesto njih uselila… USPOMENA.

Oprobao se Ćuro i kao trener. Bio je trener omladincima. Vrlo uspešno. Sa omladincima je osvojio titulu prvaka Srbije. Umeo je tu decu da motiviše, da izvuče iz njih maksimum. Voleo ih je, usmeravao, čuvao. Verovali su mu bezgranično… -“Imao je Pazar svojevremeno dobre bokserske sudije. Ćamil Brunčević i ja sudili smo mečeve Druge lige, bili smo Savezne sudije.”

Sedamdesete u Novom Pazaru: ne mere se, nemaju težinu, ne mogu da se kupe, nema tih para na kugli zemaljskoj… Onda nam je draže da mislimo… ne temelji se sve na materijalnom bogstvu. Pazarci nisu pitali koliko košta, svi su hteli da vide raspevanu čaršiju. Ovde se opisuju ljudi srčanosti, iskrenosti, ljubavi… Likovi koji ponosno koračaju ulicama Novog Pazara.

Vrteška različitih sećanja, počela je da se okreće u mislima Sandžaka… u pazarske sokake upleo  se miris istinite bajke…

Binasa Malićević