Pazar je ostao bez kalajdžija

Novi Pazar – U Novom Pazaru odavno nema kalajdžija, stari zanati su nestali. Na Žitnom trgu poodavno su PORUŠENI kovački dućani… Čekići iz Ulice  Šabana Koče  – dugi niz godina se već ne čuju. Redžep  Mustafić opleo je po starim sandžačkim zanatima. Odavno su u Jeni Pazaru zaboravljeni starinski  zanati, baš kao kalajdžije, jorgandžije, ćebedžije, kečedžije, ćurčije, potkivači, abadžije, hasurdžije, ačije, papučari,  tufegdžije, potkivači…

Kazandžija iz Šabana Koče

– „Niko neće da ih uči. Svi hoće pare, ali bez muke, onako olako i lenjo… Moj sin nije hteo da radi u porodičnom dućanu. Moja vrata niko ne otvara. Nema više bakarnih posuda… Svi hoće da su moderni. Ovo je moja sudbina, to je moj život, volim ovo da radim i volim miris bakra, … putovao sam po celoj Titovoj zemlji… dolazili su kupci sa svih strana Jugoslavije. Sećam se tog vremena… i   mnogo fali to vreme” – pričao je poslednji kalajdžija u Novom Pazaru Redžep Mustafić – (2005).

Poslednji kalajdžija na pazrskoj kldrmi

Pazar je najlepši grad na svetu na najdivnijem  mestu u Sandžaku. Ali nije isti bez specifičnih  dućandžija… Podseća na one raznorazne romanse koje pesnici pominju u svojim knjigama. Mesto nalik na ona  koja su Osmanlije uvek nalazile usred Tijesne i Stare čaršije. Zasigurno liči na panoramu grada iz 1917. godine. Novi Pazar je bio važna raskrsnisa za mnoge karavane, zanatlije, trgovce, prodavce, kupce… Ulice su bile pune dućana sa leve i desne strane.

To saznanje mu je izuzetno interesantno palo. Sam Jeni Pazar je bio teško kameno – kldrmisano umetničko delo koje je sišlo iznad mahala  koje su se promaljale  ispod Isa – begovog hamama i Amir – aginog hana.”. – “Stekao sam mnogo prijatelja. Koliko sam zadobio  drugara  Bošnjaka, isto toliko sam stekao i prijatelja druge nacionalnosti. Svuda su mi vrata otvorena. Važno je biti čovek. Šta bi život bio bez radosti, smeha, muhabeta, drugarstva”…

Praded, ded, otac i ja

“Srećan sam što sam ovde, i zahvalan sam ljudima koji svrate u moje zanatsko carstvo. Bakarno posuđe drže kući samo kao ukras” – kazao  je čuveni pazarski zanatlija te davne 2005. godine. Redžep se ponosio svojim znanjem o rodnom gradu i pazarskoj cesti. Nikad nije naročito verovao u bajke. Te srede  je bio posebno raspoložan da zaista sumnja u jednu legendu… vratiće se pazarski DOSKORAŠNJI  sjaj. Slučaj je hteo da junak ove priče uprava sedi u čelu svoje zanatske radnje u Ulici Šabana Koče. Znao je da je spremniji nego ikad za upoznavanje Jeni Pazara. Međutim, sliku koju je ugledao u Staroj čaršiji malo ga je zbunila.

Iako je bilo puno dućandžija, čaršija je odisala pazarskom mirnoćom. Vazduh je bio oštar  kao da se nad njega nadvila vesela i vedra družina iz Ulice Šabana Koče.

U periodu osnivanja Novog Pazara povoljan geografski položaj imao je presudnu ulogu na njegov dinamičan i uspešan razvoj. Novi Pazar je osnovan na rskrsnici velikih karavanskih puteva Balkana koji su od Dubrovnika vodili ka Carigradu, Solunu, Sofiji, Beogradu i Sarajevu. Veliki karavani uspešnih trgovaca i drugih puteva kretali su se u tim pravcima, a pauzu od dva dana pravili su u Novom Pazaru, koji je bio pun hamama i karavan – saraja, neophodnih za prijatan odmor putnika. Dvije glavne grane u njegovoj privredi bile su TRGOVINA I ZANATSTVO.

Video – zapis je zabeležen 2005. godine.

Binasa Malićević