Pazar je bio u kaldrmi i prašini

Novi Pazar – Ova priča se tiče prošlosti jednog grada, naročitog šehera i vremena u kome su rasle starije generacije; sećanje Pazarca koji ljudskom dobrotom vraća  sve nas na pazarsku kldrmu. Ipak, da biste osigurali svoje razmišljanje, morate zapisivati rođene misli –tvrdi originalni Izet Mulić.

Jedan od odabranih ljudi naše čaršije… Kaže: „Svi smo učili, slušali, poštovali, čitali i postali uspešni ljudi.“ Uvek je tako kad se pripoveda o rodnom gradu, slede iskreni trenuci kao što je zajednička sofra. I Još prirodnije, šetnja kroz grad sa prijateljima, ruku pod ruku, kad izmili  prvi akšam…

Saznanje da je u Novom Pazaru čini tek deo njegovog iskusnog života… Svaki Sandžaklija se raduje detinjstvu u kaljavim i prašnjavim sokacima. A ponekad ima upečatljive snove u kojima predočava ovozemaljski život.

Ispituje se uvodi nas u Staru i Tijesnu čaršiju, seća se Ejup – begove džamije, oslikava nam Pašinu džamiju… A zatim opazi da je kldrma pokrivena drumskom prašinom. – To “nije uvek” znači veoma retko? – Ne. To je … tek ponekad. Njegov smeh lagano osvaja pazarsku čaršiju. Da, ovde čak mogu da se prisetim detinjstva i svoje mladosti: ogromne radosti, dečijih nestašluka, jaza, sokaka, bašči, padine, behara sa obližnje trešnje, pekmeza koji se “krčkao” u avliji… – Naš dom je u Sandžaku – zaključuje umetnik Izet Mulić.

A on ne pita, čak ni sebe, kako će odbolovati tu ljubav prema rodnoj grudi. To je Izova zvezda vodilja, što je pametno. Zasad, sve je za Novi Pazar. Ujutru se šetao po baštama, pokušava da nađe gomilu žara na ognjištu na kojem je odrastao. Ali čini mu se da čak ni drveće nije više na istom mestu, te stoga traži svoju uspomenu. Mogla bi da mu kaže, ali ipak ćuti, da je došla da je pronađe u srcu i duši…

Izetovo verodostojno, slobodno i istinito svedočenje o šeher Pazaru… Sa tim osobinama njegova sećanja bi se mogla svrstati u svetsku književnost ili tačnije u sve one pukotine  i stabljike  kojih više nema… Često ima sandžačko pamćenje u kojem otkriva šire  strane, a kad ih ukroti, gotovo je spreman da razgovara satima, ne želi da ih se reši, i kad priča mora da se vrati u svoju mladost…

Samo ga sledimo, Mulićeva duša daruje značenje i poštovanje Novom Pazaru. Otkriva da mu najbolje ide kada sebe iznenadi o Jeni Pazaru. Srcu prilazi s leve i desne pretkomore, a  svečano dočekuje Jošanicu i Rašku, to je važan čin za Sandžak… Čaršija, njegova sudbina, njegov komad života, čini ono što su Pazarci činili, dok su odrastali u kaljavim i blatnjavim sokacima… – Da osećam se tako, bio sam na tom mestu – potvrđuje Izet Mulić. Bilo kako bilo, zaista zaslužujete svaku pohvalu – reko smo…

Bojim se da je uverljivo pokupio sandžačke činjenice i smestio ih pod svoje srce…

Binasa Malićević