Rijaset IZ u BiH odlučan u ukidanju paradžemata
Reisu-l-ulema Islamske zajednice u Bosni I Hercegivni Husein efendija Kavazović zatražio je od muftija i glavnih imama, na području svih muftiluka u BiH, da obave razgovore sa predstavnicima i organizatorima paradžemata i pozovu ih da se uključe u područne džemate koji deluju u okviru organizacione strukture Islamske zajednice.
Rijaset u Sarajevu je saopštio da je potrebno da se zatvore objekti u kojima se nelegalno organizuju verski obredi koje ne predvode legalni i legitimni verski autoriteti imenovani od strane Islamske zajednice. Rok za proces gašenja paradžemata je do kraja februara 2016. godine.
Glavni imami u Bosni i Hercegovini, kako je istaknuto na zvaničnoj stranici Rijaseta, a prenose I portal, počet će razgovore sa predvodnicima blizu 50 objekata za molitvu koji nisu u sastavu Islamske zajednice. Lokalni imami posetiće i sela Gornju Maoči i Ošve, te još nekoliko takvih u kojima se nalaze objekti za molitvu koji nisu u sastavu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Predvodnicima će biti saopšteno da u skladu sa zakonom koriste lokalne džamije. Imami mogu naići na različite verske prakse, na nepoznate oblike finansiranja takvih objekata, ali i na negodovanje. No, u Islamskoj zajednici su odlučni.
“Ne možete imati nekoga drugog da napravi katoličku crkvu osim Katoličke crkve, tako isto i pravoslavnu. Ne može neko napraviti ni legalno ni mimo propisa ove države i Islamske zajednice svoju privatnu džamiju. Dešava se to, vidjeli smo. To je štetno po muslimane jer poziva na razjedinjavanje, muslimani treba da su zajedno”, kaze Razim Čolić, direktor Uprave za vanjske poslove i dijasporu IZ BIH.
Dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu sociolog Šaćir Filandra kaže da su takve pojave u društvu primer da izolovane prakse mogu postati pravilo.
“Represija uvijek izaziva kontra mjere i otpore, to nije način osim u krajnjem slučaju. Najbolji način je ovaj način na koji vrh Islamske zajednice nastoji da čitavu stvar zapravo dekonstruira na licu mjesta, na samom terenu”, pojašnjava Šaćir Filandra, sociolog.
Zamenik reisu-l-uleme Husein ef. Smajić kazao je da postoje 64 nelegalna džemata, te da se to pitanje ’’vuče’’ već duže vreme. Smajić dalje objašnjava da prema Ustavu IZ može biti oformljen džemat i u njemu može biti imam, hatib i muallim samo neko ko je na to mesto postavljen po dekretu Reisu-l-uleme, te da niko ne može predvoditi džemat a da nema odobrenje za formiranje tog džemata i da nema dozvolu za to. Protiv nelegalnih džemata koji su prema Smajićevim rečima otišli korak dalje pa su se uspeli registrovati kod državnih organa kao udruženja građana, nisu pokrenuti sudski postupci ali će ih, kako istče, nakon izvesnog vremena IZ proglasiti nezakonitim i van njenog sistema, te će se njima baviti država.
’’Pospremanje’’ džemata pokušao je i bivši reis Mustafa Cerić 1998. Godine, ali bezuspešno jer je tada sve ostalo na pozivu sličnom današnjem kaže Smajić dodajući da je tada bilo puno više tih nelegalnih džemata nego što ih je danas. No, kako tvrdi Smajić Islamska zajednica u Bosni I Hercegovini je spremna da uvede red insistirajući na sistemskom delovanju kao jedinoj garanciji opstanka muslimana u BiH.
Senada Kalić