Na traktoru do čaršije
Ima mnogo zanimljivosti koje bi voleo da uradi za svoju suprugu. Murata su „jako“ mladog oženili, zajedno kućili, zajedno radili i stvarali, postali roditelji, decenije su prolazile, žena obolela…
Slušaj, imam 81 godinu – kazuje Murat. – Kako ste se oženili? – Bogme, ne znam ni sam. Oženio sam se nekako neočekivano. Starija je od mene osam leta, vala. U poverenju da ti kažem da smo se dobro slagali… došle godine.
Znam da je neprimereno da vas pitam, ali ne mogu tome da odolim: o čemu razmišljate? – O prošlom vremenu, o svojoj mladosti, naročito mnogo pričam o supruzi. – Puno vam je žao… vašu saputnicu? – Jeste – sa tugom u glasu odgovara amidža Murat Koca.
Dedo uze hleb i prolete pogledom preko svojih ovaca.
– Murate, šta je sa ovcama? – Imam 24 ovce, dobro su i slušaju me. Kako je dodao, njima se uvek vraća. Zapravo, da ste ga pitali šta se dešava u njegovom stadu, odgovorio bi da ga briga o ovcama čini srećnim.
– Dopustite da kažem, moj život, pored stočarstva, koji su mi svaki na svoj način privrženi, u stvari je nostalgija za minulim godinama.
Sumnjičavo je zavrteo glavom: – I te kako sam svestan svojih godina. – Ja uživam u svom poslu – dodaje sandžački dedo.
–Ovako je veoma dobro. Najbolje je kad je kratko i jasno. Ako previše pričam, ostavljam utisak da se kao nešto žalim na svoj život – zaključio je Murat Koca iz Sitniča.
Jedan život, premnogo osećaja.
Binasa Malićević