Muzli smo ručno 150 ovaca

Pešter – Pružanj –  Kad na visoravni svaki naredni dan nije isti, kad čak ni zime više nisu onako surove i oštre. Sve je ovde ostalo. I mladost i ognjište oko koga smo se ko zna koliko puta okupljali. Mnogo  sam  vruća hleba izvadila ispod sača i smederevca  – kazuje nana Zahida Šačić. Puni hambari, katuni, kolibe, kuće, avlije, pašnjaci… I ona kola volujska, i ona ostaju kao uspomena na težak pešterski život, dok muhabetom  želi da nam što bolje predstavi svoj preživeli život…

Što duže priča, sve više pokazuje uspomene Pešterske visoravni. Razgovaramo zajedno pored ostalih vrednih i radnih ukućana. Nije ostala nezapažena ni kod meštana iz Pružnja, koji i danas poštuju njeno umeće u domaćinstvu… Pitamo domaćicu kako se u Pružnju nekada živelo? Nana se smeška. Otvara dušu!

– Teško se živelo, ali smo bili srećniji – svedoči zanimljiva Pešterka Zahida Šačić… Pružanj je selo skriveno na Pešteru. Sa vrha visoravni doseže još malo snega i neuobičajne svetlosti. Nana nas uvodi u kuću. Tamo toplo. U šporetu “ pucketaju” drva… Brojna je porodica Zahidina. Dok tu pijemo surutku starica priča svoju sudbinu. Najviše o prošlosti. Posedak uz kropire se pratio širom sandžačkog Sibira. Kao da želi da pokaže svetu prekrasni Pružanj.

– Odmahnu glavom. – Mladost i starost, sadašnjost i budućnost, usred visoravni: kakav je to samo pejsaž. Ako bi se smestio negde u Sandžaku, to bi bila kakva čarolija… – Naša sagovornica namešta šamiju na glavi i posmatra ukućane nekako  veselo, smelo, uljudno, opušteno… Govori više iskreno nego “starinski”.

Odavno je prešla tu granicu: mlade generacije su razlog za brigu. – Pa, ne žele da se vrate na Pešter… Hoće hleba bez motike. Radili smo i danju i noću. I tokom cele godine nismo imali vodu – otkriva zanimljiva Zahida Šačić. Ne želi da se odrekne netaknute prirode. To izgovara veoma tiho i jasno. – Jesi li videla peštersku lepotu? – Ne. To, naravno, nije odgovor…

Glasovi prirode i Pružnja se prepliću kao zvuci sudbine i života. Peštersku visoravan privlači i uznemirava ta ljudska napaćena duša. Starica će, kao što pišem, dobiti pohvale, i najverovatnije će biti zapamćena kao dragocena planinka. Dakle, radila je u kući, u katunima, na njivi, livadi, poljima… – I sve to zbog dece? zapita se pešterska nana. Pretpostavljam da ne postoje zakoni koji bi sandžačkoj majci oduzeli ognjište, sofru, mešeg, kolibu od pruća i pod slamom…

Pružanj je naselje u Opštini Tutin. Prema popisu iz 2011. je bilo 142 stanovnika. U selu ima 38 domaćinstava, a prosečan broj po domaćinstvu je 5, 32.

Priroda protestuje, umešala se ili dodiruje svoje korene, tu se godišnja doba očigledno razlikuju, i sledeće što se desilo jeste da je: NEUKROTIVA…

Binasa Malićević