Srbija ima veliki energetski potencijal biomase, ali se slabo upotrebljava, ocenjuje Državna revizorska institucija. Taj potencijal se procenjuje na 3,448 miliona tona ekvivalenata nafte i u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije učestvuje sa 61 odsto.
Od ovog potencijala najveći deo čine potencijal drvne biomase – 1,53 miliona ten i potencijal poljoprivredne biomase – 1,67 miliona ten (ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća), dok je potencijal biorazgradivog komunalnog otpada procenjen na 205 hiljada ten.
Biorazgradivi otpad (osim komunalnog) čine i otpadna jestiva ulja i otpad životinjskog porekla (kafilerijski klanični otpad) u ukupnoj količini od 0,043 miliona ten/g.
Od ukupno raspoloživog potencijala drvne biomase u 2012. godini u Srbiji u vreme izrade Strategije razvoja energetike, neikorišćen potencijal je iznosio oko 33% dok je neiskorišćen potencijal poljoprivredne biomase bio 98% ukupnog potencijala.
Predsednik DRI Duško Pejović je ocenio da je planiranje nedovoljno, a manje od toga je efikasna realizacija plaranog.
On je naveo da je DRI revizijom svrsishodnosti po ovoj temi utvrdila da postoje velike potencijalne rezerve i mogućnosti u korišćenju biomase. Ocenio je da bi više biomase koja bi zamenila standardne energetske izvore uticalo i na povećanje energetske bezbednosti u Srbiji.
– Svi subjekti dobili su odgovarajuće preporuke, a ostavljen im je rok da izvrše svoje obaveze. Ministarstvu i Sekretarijatu preporučene su izrada podzakonskih akata putem kojih bi korisnici i obveznici mogli da bolje planiranju, realizuju i izveštavaju o korišćenju biomase kao OIE – rekao je on.
Ministarstvo rudarstva i energetike nije u potpunosti uspostavilo strateški okvir za upravljanje biomasom. Takođe, nisu doneta sva podzakonska akta i nisu realizovane sve aktivnosti iz planskih dokumenata, u cilju zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije.
Podsetimo, Novi Pazar je jedan od retkih gradova u Srbiji u kome gradska toplana koristi biomasu kao energent.