Zdrav san kao preduslov za mentalni razvoj deteta

Da li raniji odlazak na počinak može da podstakne kreativnost vašeg deteta i razvije njegove sposobnosti rešavanja problema?

Naučna istraživnja fenomena sna idu u prilog ovoj tvrdnji.

Ovde nema mesta sumnji: dobar san je od velike koristi za dete koje raste.

Nastavnici su odavno primetili da odmorna deca imaju više energije i bolju sposobnost držanja pažnje, baš kao što očevi i majke dobro znaju da preskakanje jednog dnevnog odmora sa spavanjem može da dovede do višednevnog poremećaja ustaljenog ritma kod deteta.

Ipak, bezbrižna razdraganost i pitomo raspoloženje su samo početak priče o snu. Svaki put kada ga obuzme san,  mozak i telo vašeg deteta stavljaju u pogon složen niz procesa koji pospešuju sposobnost rešavanja problema, kreativnost, pa čak i emocionalnu inteligenciju.

Za početak, dobro prospavana noć povoljno deluje na sposobnost pamćenja, olakšavajući  vašem detetu da asimilara nove informacije. Rezultati istraživanja koja je sproveo Odsek za medicinu sna Medicinskog fakulteta na Harvardskom univerzitetu,  san ne samo da pomaže čoveku da oformi nova sećanja, već nam takođe pomaže da ovako stečena nova sećanja efikasno uklopimo u postojeću strukturu u našem mozgu. Nećemo pogrešiti ukoliko vreme koje naše dete provede u snu posmatramo kao pripremu za aktivnosi u budnom stanju, neku vrstu generalne probe kostima pred nastup glumca u pozorištu. Vreme provedeno u snu je vreme koje mozak užurbano koristi da ojača veze i izvrši preraspodelu sadržaja u memoriji, kako bi oni bili lakše dostupni kada nastupi trenutak.

Spavanjem do boljih moždanih veza

Prema jednom drugom istraživanju, objavljenom u ‘Zborniku radova Nacionalne akademije nauka’ 2009. godine,  došlo se do saznanja o postojanju moguće veze između REM faze sna i procesa stvaranja novih veza u mozgu između prethodno nepovezanih ideja.

Postoji mogućnost da upravo ove veze igraju ključnu ulogu u razvoju kreativnosti. Prema ovom istraživanju, dok deca spavaju dubokim snom, mozak  koristi vreme kada nije zauzet drugim funkcijama kako bi povezao koncepte koje je asimilirao u budnom staju, ispitujući i uspostavljajući veze između naizgled nepovezanih sadržaja. Kao rezultat ovog procesa, deca stiču bolje sposobnosti da se na kreativan način izbore sa problemima, kao i bolje sposobnosti kritičkog i multi-disciplinarnog razmišljanja.

Ovakvu postavku dodatno potvrđuju  i rezultati istraživanja na Univerzitetu Notr Dam, koji ukazuju na moguće pozitivno dejstvo sna po razvoj inteligencije i krativnosti,  gde vreme provedeno u snu pruža  mozgu koji se razvija preko potrebni predah od neprekidnog priliva informacija. Čudo detinjstva nije nikakva novost, ali je mozgu preko potrebno vreme u kome će moći da bez ometanja obradi podatke koje registruje putem čula.