Koliko zara─Ĺuju Evropljani: Minimalna plata od 332 do 2.257 evra

Evropska unija poo┼ítrava direktivu o minimalnoj plati ÔÇô ve─ç u utorak, 7. juna, mogao bi da bude potpisan politi─Źki dogovor o meri izglasanoj u Evropskom parlamentu pre skoro godinu dana, ─Źiji je cilj da garantuje prihode koji mogu da obezbede pristojan ┼żivotni standard za radnike i njihove porodice u svim zemljama Evrope. Do danas, zakon o minimalnoj plati ne postoji samo u Italiji, Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj i ┼ávedskoj.

Prema poslednjim podacima Evrostata (Kancelarija za statistiku Evropske unije), minimalna plata u Evropi se kre─çe izme─Ĺu 332 evra mese─Źno u Bugarskoj do 2.257 evra u Luksemburgu.

Evropska unija poo┼ítrava direktivu o minimalnoj plati ÔÇô ve─ç u utorak, 7. juna, mogao bi da bude potpisan politi─Źki dogovor o meri izglasanoj u Evropskom parlamentu pre skoro godinu dana, ─Źiji je cilj da garantuje prihode koji mogu da obezbede pristojan ┼żivotni standard za radnike i njihove porodice u svim zemljama Evrope. Do danas, zakon o minimalnoj plati ne postoji samo u Italiji, Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj i ┼ávedskoj.

U Francuskoj, u kojoj je u toku galopiraju─ça inflacija, minimalac se pove─çao tri puta (ukupno za 5,9 odsto), a sindikat koji ┼ítiti prava radnika bori se za to da dostigne 2.000 evra mese─Źno.

U ┼ápaniji je minimalna plata dostigla 1.000 evra za 14 mese─Źnih prihoda, dok je u Portugaliji sindikat tra┼żio pove─çanje sa 705 na 800 evra. U Italiji, bez obzira na zahtev Evrope i bez obzira na ogromnu inflaciju te dugove koje zemlja ima usled pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba, politi─Źari su podeljeni po tom pitanju.

Kolika je godi┼ínja prose─Źna zarada Evropljana

Po poslednjim prora─Źunima, ┼ávajcarci u proseku zara─Ĺuju┬ávi┼íe od zaposlenih u drugim zemljama: 67.658,78 evra godi┼ínje, ┼íto je trostruko vi┼íe od prose─Źne zarade Italijana, dok Islan─Ĺani, Norve┼żani i stanovnici Luksemburga u proseku zara─Ĺuju oko 40.000 evra godi┼ínje.

Prose─Źna godi┼ínja plata u Nema─Źkoj je oko 31.000 evra, Francuzi u proseku zara─Ĺuju oko 21.000 evra, ba┼í poput Italije i ┼ápanije, od kojih manje zara─Ĺuju Rumuni, Letonci, Ma─Ĺari i Hrvati ÔÇô manje od 10.000 evra godi┼ínje.

Prema poslednjim analizama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je uzela u obzir kretanje srednjih primanja u Evropi u poslednjih 30 godina, Italija je na nezavidnom mestu u odnosu na ostale zemlje i tako─Ĺe je jedina zemlja u kojoj se plate smanjuju umesto da se pove─çavaju.

Italije je tako do┼żivela smanjenje plata za 2,9 odsto, za razliku od ┼ápanije u kojoj su one porasle za 6,2 odsto, Holandije sa porastom od 15,5 odsto, Francuske sa 31,1 odsto i Nema─Źke gde su cene porasle za 33,7 odsto.

Na listi deset zemalja ─Źiji zaposleni imaju najve─çu prose─Źnu zaradu nalaze se: ┼ávajcarska sa 4.900 evra mese─Źno, zatim Danska ÔÇô 3.914 evra, Norve┼íka ÔÇô 3.795 evra, Luksemburg ÔÇô 3.573 evra, Island ÔÇô 3.221 evro, Austrija ÔÇô 3.104 evra, Irska ÔÇô 3.041 evro, Nema─Źka ÔÇô 2.952 evra, Francuska ÔÇô 2.791 evro i ┼ávedska sa 2.770 evra.

┼ávajcarska je tako─Ĺe i lider po kvalitetu ┼żivota, ne samo zbog visokih plata ve─ç i zbog sigurnosti, usluga u privatnom i javnom sektoru, te odnosu gra─Ĺana prema prirodnom ambijentu.

Koliko se zara─Ĺuje u Italiji

Po podacima Evrostata, prose─Źna godi┼ínja zarada Italijana je 21.462,62 evra ┼íto je oko 1.533 evra mese─Źno za 14 plata. Ipak treba uzeti u obzir da nemaju svi radnici 14 primanja kao i da se plate drasti─Źno razlikuju od juga ka severu zemlje.

Ova suma se tako─Ĺe menja kada se uporede plate koje primaju mu┼íkarci sa platama ┼żena: razlike su velike jer su ┼żene koje rade iste poslove kao i mu┼íkarci manje pla─çene od njih.

Iznos se tako─Ĺe menja i s obzirom na godi┼íte zaposlenog i sektora u kojima rade. Po podacima INPS-a u Italiji najvi┼íe zara─Ĺuju mu┼íkarci izme─Ĺu 55 i 59 godina ÔÇô njihova prose─Źna godi┼ínja plata je oko 32.000 evra, dok oni koji imaju izme─Ĺu 60 i 64 godine zara─Ĺuju oko 30.000, a osobe preko 65 godina zara─Ĺuju oko 22.514 evra godi┼ínje.

Podaci tako─Ĺe pokazuju da mladi izme─Ĺu 20 i 30 godina zara─Ĺuju prose─Źno oko 11.456 evra godi┼ínje bruto, ako su mu┼íkarci, i oko 8.063 evra bruto ako su ┼żene. Te sume rastu sa godinama, i u zavisnosti od sektora rada. Pro┼íle godine plate su pove─çane u sektoru bankarstva za 7,5 odsto, kao i u sektoru finansija i osiguranja, dok su zaposleni u privatnom sektoru ostali na 23.000 evra a zaposleni u javnom sektoru na 33.500 evra bruto.

Najni┼żu platu, oko 7.000 evra godi┼ínje primaju poljoprivredni radnici i zaposleni u doma─çinstvima. Italija je iznad evropskog proseka indeksa siroma┼ítva radnika. Naime u ovoj zemlji je siroma┼íno 11,6 odsto osoba koje rade dok se taj procent u Evropi zaustavlja na 9,2.

Da li rastu plate

Zbog galopiraju─çe inflacije, plate rastu u skoro celoj Evropi, osim u Italiji u kojoj se, bez obzira na ogroman rast cena, to nije desilo.

“U Evrozoni je inflacija dostigla 7,5 odsto, ┼íto ─çe dovesti i do porasta plata u ovoj godini za 3 odsto”, izjavio je ekonomista i ┼íef Centralne evropske banke Filip Lejn, rekav┼íi da se tako ne┼íto nije dogodilo u poslednjih deset godina.

Tako da, ako je pro┼íle godine minimalac u Francuskoj bio pove─çan tri puta (ukupno oko 5,9 odsto) a sindikati su naumili da do─Ĺu do 2.000 evra, u ┼ápaniji je taj iznos dostigao 1.000 evra, a u Portugaliji se o─Źekuje pove─çanje sa 705 evra na 800.

U Nema─Źkoj, 85.000 radnika ─Źeli─Źana poku┼íava da dogovori pove─çanje od 8,2 odsto, dok su zaposleni u hemijskom i farmaceutskom sektoru dobili ukupnu sumu od 1.400 evra. Minimalna plata ─çe porasti sa 10 na 12 evra na sat a u Danskoj sa 10 na 14 evra po satu kako to tra┼żi sindikat.

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Visentini, objasnio je da su “minimalne plate najve─çe u Nema─Źkoj, Austriji i Francuskoj, ali se trenutno radi i na velikim kampanjama u Belgiji, ┼ápaniji i Portugaliji i to na dva fronta, ┼ítite─çi najsiroma┼ínije kategorije pove─çanjem plata po zakonu i istovremeno pove─çavaju─çi platu svaki put kada do─Ĺe do obnavljanja ugovora”.

U Italiji ne postoji minimalac

Za razliku od najve─çeg broja evropskih zemalja, u Italiji ne postoji tzv. minimalna plata i od 1990. godine do danas plate su ─Źak i smanjene. Italijanske firme su odbile reviziju oko pove─çanja plata, Generalna konfederacija italijanske industrije je rekla “NE” zahtevu ministra rada, a polovina zaposlenih u Italiji ─Źeka obnovu ugovora.

Italijanska politika nije u stanju da se dogovori o zakonom stabilizovanoj minimalnoj plati ispod koje je nemogu─çe si─çi i koja uzima u obzir tro┼íkove ┼żivota i rast cena. To bi pomoglo svim onim radnicima koji su pla─çeni izuzetno malo, naro─Źito mladima.

S obzirom na inflaciju koja je u maju dostigla rekord kakav nije vi─Ĺen od 1986. godine, minimalac utvr─Ĺen zakonom trebalo bi┬áda je prioritet u Italiji, no na┼żalost to nije tako.

─îak se ni sami sindikati ne sla┼żu oko minimalca, dok jedino Italijani imaju jasne ideje. Po nedavnom istra┼żivanju instituta za istra┼żivanje tr┼żi┼íta, 86 odsto ispitanika ┼żeli da se uvede zakonski minimalac.

I dok je Evropska unija na korak do politi─Źkog dogovora oko direktive, evropski komesar za ekonomiju Paolo ─Éentiloni izjavio je za dnevni list┬áLa Stampa da je kupovna mo─ç s obzirom na plate dramati─Źno smanjena.

“Pove─çanje razlika u stale┼żima postaje ogromno tako da to ne sme da bude ignorisano i potrebno je doneti i u Italiji zakon o minimalcu kojim ─çe biti garantovana prava radnika. Potrebno je i podi─çi takse velikim multinacionalnim kompanijama koje izlaze kao pobednici iz ovog kriznog perioda, prvo pandemija a sada rat”, rekao je┬á─Éentiloni.

Porez na platu

Jedna od solucija bilo bi┬ái smanjivanje poreza na zarade koji ima veliki uticaj na italijanske plate, jer je razlika izme─Ĺu bruto plate koju treba da plati poslodavac i neto zarade koja ostaje zaposlenom astronomska.

┼áto se Evrope ti─Źe, na prvom mestu po porezu je Belgija sa 52,6 odsto, zatim Nema─Źka sa 48,1 odsto, Austrija sa 47,8 odsto, Francuska sa 47 odsto i Italija sa 46,5 odsto. No, smanjenje poreza bi italijansku vladu ko┼ítalo mnogo. Ukoliko bi dali radnicima po 100 evra vi┼íe svakog meseca to bi zemlju ko┼ítalo 16 milijardi evra.

Mladi napuštaju zemlju, ali kako izabrati gde otići

S obzirom na veoma niske plate u Italiji i nikakve perspektive za mlade, bele┼żi se veliki “odliv mozgova”, samo u 2019. godini zemlju je napustilo 70.000 ljudi. U poslednjih 10 godina skoro pola miliona mladih je napustilo Italiju da bi na┼ílo bolje pla─çene poslove u drugim zemljama Evrope. Situacija je najte┼ża na jugu gde se najvi┼íe i ose─ça nedostatak posla.

Vilijam Rasel je kreirao jednu vrstu digitrona koji se zove Salary calculator, koji se bazira na podacima Glassdoor-a na osnovu koga je moguće pronaći informacije o srednjim platama za 36 vrsta poslova, od nastavnika preko medicinskih sestara, advokata i zaposlenog u baru.

Sve plate iz 38 zemalja po podacima OECD-a su prera─Źunate u dolare i funte. Na primer, jedna medicinska sestra u Portugaliji zara─Ĺuje 14.000 dolara dok u Ju┼żnoj Koreji zara─Ĺuje 33.000, a u Americi 66.000.

I dok informati─Źar koji pravi softver u Kolumbiji zara─Ĺuje ne┼íto manje od 15.000 evra u ┼ávajcarskoj je njegova plata 107.000 godi┼ínje. I mada je ┼ávajcarska zemlja sa najve─çom platom u Evropi potrebno je uzeti u obzir i mnoge druge stvari, a to su i tro┼íkovi ┼żivota u svakoj zemlji (kakvo je zdravstveno osiguranje, da li je potrebno grejati ve─çim delom godine, kakav je gradski prevoz i koliko je udaljen posao od ku─çe, da li postoje niskobud┼żetni letovi, ima li pijaca itd.).

Na primer, u Turskoj su tro┼íkovi ┼żivota vrlo niski tako da su i plate niske: ukoliko, kako je to izra─Źunao┬áQuartz at Work, advokat u Istanbulu zara─Ĺuje malo, oko 7.400 dolara godi┼ínje to je, s obzirom na niske tro┼íkove ┼żivota u toj zemlji, isto kao da u Rejkjaviku zara─Ĺuje 64.000 dolara godi┼ínje.

Izvor: RTS

Podeli