NBS: Monetarna politika ne može da utiče na inflaciju nastalu poskupljenjima

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da na gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije, koja je u septembru dostigla 5,7 odsto, monetrana politika ne može da utiče, jer je prouzrokovana rastom cena neprerađene hrane i energenta, koji čine četvrtinu potrošačke korpe.

“Ove dve grupe proizvoda su zajedno dale doprinos međugodišnjoj inflaciji od 3,3 procentna poena”, navela je NBS.

Po podacima centralne banke, cene neprerađene hrane su u septembru ove godine u odnosu na isti mesec prošle bile veće za 17,9 odsto, najviše kao posledica rasta cena svežeg povrća od 36,2 odsto i rasta cena svežeg mesa od 15,1 odsto.

Kako se navoedi, poskupljenja su rezultat snažnog rasta cena hrane na globalnom nivou, kao i efektima niske prošlogodišnje baze.

U manjoj meri je međugodišnjem rastu cena neprerađene hrane doprineo i rast cena svežeg voća od 6,2 odsto.

Cene energenata su u istom periodu povećane za 9,5 odsto, usled rasta cene nafte na svetskom tržištu i dostizanja njenog pretkriznog nivoa, koji je za posledicu imao i povećanje cena derivata nafte na domaćem tržištu od 16,3 odsto u odnosu na septembar prethodne godine.

Kako je navela NBS, međugodišnja bazna inflacija (kad se iskljući rast cena hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u septembru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,6 odsto, što ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka.

Od početka godine se međugodišnja bazna inflacija kreće na nivou od oko dva odsto, što je, kako je ukazano, u velikoj meri rezultat i očuvane stabilnosti deviznog kursa.

“Na privremeni karakter inflatornih pritisaka ukazuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora za jednu, dve i tri godine unapred, koja se i dalje kreću oko nivoa od tri odsto, kao i inflaciona očekivanja privrede koja se i dalje kreću u rasponu od dva do tri odsto”, ocenila je NBS.

Foto: Nova ekonomija

Podeli