Oprezno posle korone

Miokarditis, zapaljenje srčanog mišića, više nego ikad izaziva interesovanje javnosti jer je veoma česta komplikacija Kovida-19. Teško se prepoznaje, kod 25 odsto obolelih izaziva hroničnu srčanu slabost i treći je najčešći uzrok iznenadne smrti kod  dece i mladih. Kako se boriti sa ovom bolešću, razgovarali smo sa mr sci. med. dr Bojanom Ilisićem, interventnim kardiologom u Bel Mediku.

Koji su simptomi miokarditisa?

Bol u grudima, nepravilan rad srca, zamaranje pri manjim naporima, oticanje nogu, znak su da se odmah javite kardiologu ne samo ako imate ili ste imali Kovid-19, već u svakom takvom slučaju.

Koje grupe ljudi su posebno ugrožene?

Od virusnog miokarditisa mogu da obole osobe bilo kog životnog doba i pola, ali muškarci su pod duplo većim rizikom oboljevanja od žena. Najčešće oboljevaju fizički aktivne mlade osobe od puberteta do ranih tridesetih godina. Pod povećanim rizikom su i osobe sa oslabljenim imunim sistemom, kao i osobe koje koriste narkotike, bez obzira na pol i dob.

Da li miokarditis može da ugrozi život pacijenta?

Iako se najveći broj pacijenata uspešno oporavi od miokarditisa, svetske statistike govore da je miokarditis treći najčešći uzrok iznenadne smrti kod  dece i mladih. Zato je potreban poseban oprez kod mladih i sportista koji žele da nastave sa redovnim fizičkim aktivnostima nakon preležane Covid-19 infekcije.

Zašto se miokarditis često javlja kod obolelih od Kovida 19?

Virus Kovid-19 napada ćelije vezujući se, po principu ključa i brave, za takozvane ACE-2 receptore koji su najbrojniji u tkivima pluća, srca i krvnih sudova. Kod ove infekcije se može očekivati češća infekcija srca nego kod drugih virusa, s obzirom na relativno veliku gustoću ACE-2 receptora u srcu, kao i na trajanje zarazne faze bolesti. Međutim, osim miokarditisa, Kovid može da izazove i infarkt miokarda, poremećaja srčanog ritma, zgrušavanja krvi i tromboze malih i velikih krvnih sudova, aktiviranja zapaljenskog sindroma i autoimune reakcije.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu subjektivnih tegoba pacijenta, kliničkog pregleda kardiologa, elektrokardiograma, ultrazvučnog pregleda srca i nalaza povišenih kardiospecifičnih enzima u krvi. Ponekad je potrebno uraditi i pregled srca magnetnom rezonancom, a vrlo retko i biopsiju srčanog mišića. Dodatni pregledi koji mogu da budu potrebni tokom perioda praćenja su Holter EKG monitoring srčanog ritma i test fizičkim opterećenjem.

Koje sve preglede treba da obavi svako ko je preležao Kovid 19?

Svako ko je preležao Kovid-19 infekciju bi po prestanku simptoma trebalo da uradi laboratorijske analize krvi. Sve osobe koje su imali srednje tešku i tešku kliničku sliku Kovid-19, osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova, mladi sportisti i rekreativci treba da urade elektrokardiogram i ultrazvuk srca, a kod nekih se preporučuje i holter EKG monitoring, ergometrijski test i magnetna rezonancu srca. Bel Medik ima i posebno kreirane pakete za praćenje pacijenata koji su preležali Covid-19.

Koliko dugo traju simptomi?

Simptomi Kovid-19 infekcije obično traju do 14 dana i postepeno prestaju. Određen broj pacijenata ima produženu Kovid-19 infekciju, a kod nekih se razvija i post-Kkvid sindrom u vidu hroničnog zamora, slabe tolerancije napora, glavobolja i drugih tegoba. Ovakvo stanje može trajati i duže od nekoliko meseci nakon preležane infekcije.

Kako se leči miokarditis?

Ne postoji specifični lek za Kovid-19 infekciju, pa samim tim ni za Kovid-19 miokarditis.

Pacijenti sa virusnim miokarditisom bez poremećaja funkcije srca u akutnoj fazi bolesti, imaju dobru prognozu, i kod njih se u najvećem broju slučajeva očekuje potpuni oporavak bez specifičnog lečenja. Kod bolesnika sa poremećajem srčane funkcije primenjuju se lekovi za srčanu slabost, aritmije, ređe lekovi koji modifikuju imuni sistem.

Da li miokarditis ostavlja trajna oštećenja na srcu?

Većina pacijenata koji su imali blagu formu miokarditisa, oporavi se bez posledica.  Polovina pacijenata sa poremećenom funkcijom srca se u roku od godinu dana potpuno oporavi, 25 odsto razvije hroničnu srčanu slabost, od kojih će 25 odsto u budućnosti zahtevati kompleksne intervencije na srcu, uključujući i transplantaciju srca . Pravovremena dijagnostika, obustavljanje teških fizičkih aktivnosti i odgovarajuće lečenje miokarditisa smanjuje rizik od naprasne srčane smrti kao i rizik za nastanak trajnog oštećenja srčanog mišića.

Dr Bojan Ilisić (Foto Belmedik)

Promotivni tekst