Gram ide i do 100 evra: Unosan biznis mogao bi da zaživi u Srbiji, posao nije lak, ali mušterije iz celog sveta već stoje u redu

Hit na svetskom tržištu je pčelinji otrov koji se već uveliko koristi za proizvodnju lekova i farmaceutskih proizvoda.

Cena u svetu se kreće od 60.000 do 100.000 evra po kilogramu dok je u Srbiji čak tri puta niža. Razlog za to je pre svega nedostatak zakonske regulative koji onemogućava organizovanu prodaju.

– Mnogi pčelari znaju za vrednost pčelinjeg otrova i dosta ljudi ulazi u taj posao i ulaže, ali na kraju izgubi novac. Tržišnu cenu određuju ponuda i potražnja. U Srbiji još ne postoji laboratorija niti zakonska pravila kojom se reguliše ova oblast, a to rezultira manjom potražnjom i nižom cenom. Problem je što ova oblast nije zakonski regulisana i otrov se kupuje na crnom tržištu – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Tek kad to zakoni dozvole proizvodnja na legalan način će biti omogućena.

– Ipak se radi o otrovu i tako mora i da se tretira. Potrebno je da se propišu uslovi za proizvodnju od prostorija i higijene do svih ostalih standarda. Mi smo taj zahtev podneli još 2008. godine, ali ništa se nije rešilo. Svako i dalje radi kako misli da treba, na svoju ruku. Ludi koji imaju pčele sami se bave proizvodnjom i to je uvek rizik, jer nemate propisane standarde, a kupci ga pazare na svoju odgovornost – kaže Rodoljub.

Prema evropskim pravilima, pčelinji otrov, baš kao i zmijski, više nisu resor ministarstva poljoprivrede.

– Ministarstvo zdravlja bi trebalo da reguliše način pravljenja, obrade, prodaje i disitribucije, ali to se još nije desilo. U svetu se koristi u farmaceutskoj industriji gde se od pčelinjeg otrova proizvode preparati za koštana oboljenja. Uveliko se rade istraživanja sa pčelinjim otrovom i ispituje se da li može da posluži kao lek za određene bolesti. Ako bi se registrovao u tu svrhu proizvodnja bi eksplodirala – kaže predsednik pčelarskih organizacija.

Podseća da to nije nimalo lak posao i da se pčelari radije okreću proizvodnji meda, matičnog mleča i propolisa kad već od otrova ne mogu da profitiraju.

– Sakuplja se tako što se na košnicu postavi ploča koja se uključi u elektro-aparat. Struja određene frekvencije pobuđuje pčele koje počinju ubadanje i lučenje otrova. Sa ploča se skidaju kristali apitoksina i čuvaju u staklenoj teglici na tamnom mestu – kaže Živadinović.

Za jedan gram otrova treba odraditi 15 pčelinjih zajednica jer jedan gram otrova izluči 100.000 pčela stražarica starosti od 18 do 21 dan.

(Kurir.rs/Mondo)

Foto: Profimedia