Izborna tišina u Italiji
Danas je u Italiji dan predizborne tišine pred regionalne izbore i referendum o smanjenju broja članova parlamenta, koji će se održati 20. i 21. septembra.
Biraju se lokalne vlasti u sedam regija u kojima, zbog pandemije kovida 19, to nije bilo moguće izvesti u aprilu.
Italija ima 20 regija koje čine prvi nivo teritorijalne podele zemlje, a regije uzivaju političku i administrativnu autonomiju.
Poslednjih godina veliki broj od 60 miliona Italijana ne izlazi na glasanje.
Politikolog i istoričar prof. Alesandro Kampi kaze da će ovi regionalni izbori biti u znaku “teskobe, ogorčenosti i zabrinutosti birača, i u situaciji kada je umerena politika ustupila mesto onoj gde je sve ili crno ili belo”. Na ishod regionalnih izbora sigurno će uticati koliko su regionalni političari bili uspešni u sprovođenju zaštitnih mera u vreme pandemije Covida19, ekonomska kriza kroz koju Italija prolazi i rastuća potreba socijalne zaštite.
To može dati prednost radikalnim političkim opcijama.
Na primer, time se moze objasniti rast sledbenika desničarske stranke “Frateli d”Italija”, čiji je lider Dzorzda Meloni.
Sestrinskoj stranci “Liga”, u finišu pred izbore, veliku štetu naneo je finansijski skandal, nestali su milioni evra, a u skandal su umešani glavne stranačke računovođe.
Jasno je da će neke regionalne situacije i lokalni problemi takođe uticati na opredeljivanje birača.
U regiji Kampanja gde se na mesto predsednika ponovo kandiduje aktuelni Vincenco De Luka, glasači bi mogli biti pod utiskom njegove popularne kampanje u vreme pandemije, ali i činjenice da je, upravo juče, parlamentarna komisija “Antimafija” objavila listu “imprezentabili”, kandidata koji ne bi smeli, zbog svojih veza sa mafijom ili cak zbog procesa koji su u toku, da budu na biračkim listama.
Prema saopštenju komisije u regiji Kampanja takvih je kandidata devet, a među onima koji čine tim predsednika de Luke, čak petorica su “imprezentabili”, odnosno ne bi trebalo ni u kojem slučaju biti među kandidatima.
U regiji Marke koja je tadicionalno bila “crvena”, to jest gde su zadnjih 25 godina pobeđivale partije levog centra, moglo bi doći do promene, moguće najviše zbog činjenice da lokalne vlasti nisu uspele da saniraju posledice zemljotresa.
Umesto glasanja “za” kandidata, u toj regiji bi mogli prevagnuti oni koji će glasati “protiv” dosadašnje neuspele regionale politike.
I u vaznoj severnoj regiji Toskana, gde su sada na vlasti stranke leve orjentacije moguće su promene.
Tu je stranka “Frateli D””Italija”, Dzordze Meloni ozbiljan protiv kandidat, ali ni tu, kao i u drugim regijama gde se glasa, tačne prognoze nije zahvalno praviti.
Uporedo sa regionalnim izborima, u celoj Italiji odrzaće se referendum o smanjenju broja članova parlamenta.
Predlog za referendum o smanjenju broja parlamentaraca je gotovo samostalna borba Pokreta pet Zvezdica, koji sada čini, zajedno sa Demokratskom strankom, deo vladajuće većine u centralnoj vladi. Pokret je referendum obećao svojim biračima na prethodnim izborima.
Glasanjem “za”, broj parlamentaraca smanjio bi se sa sadašnjih 945 na 600 članova.
Jedan od najagilnijih pobornika smanjenja broja članova parlamenta je aktuelni ministar inostranih poslova Luidzi Di Majo, član Pokreta Pet Zvezdica, koji tvrdi da bi se smanjenjem broja parlamentaraca uštedelo oko pola milijarde evra godišnje.
Oni koji su protiv, tvrde da bi samo smanjenje broja parlamentaraca bila kozmetička, to jest nebitna promena, i da prvo treba izvršiti reforme pre svega izbornog zakona, a tek onda smanjivati broj članova parlamenta.
Među onima koji su “za” ili “protiv”, smanjenja broja članova parlamenta, podela ne sledi linije stranačke pripadnosti.
O referendumskom pitanju različito se izjašnjavaju intelektualaci, političari, stranacke vodze, tako da će običnom biraču biti teško da odluči šta je najbolje i u njegovom interšu.
Birač će morati sam, bez stranačkih uputa, da razmisli i odluči. Mozda je baš to izvorno demokratsko odlučivanje.
Izvor: B92
Foto: EPA/GIUSEPPE LAMI
