Aleksandar Nićiforović: Naše je samo ono što damo

Naše je samo ono što damo drugima, rekao nam je Aleksandar Nićiforović, novinar iz Novog Pazara proglašen za najvećeg heroja vanrednog stanja. Ovu titulu dodelili su mu ljudi koji su glasali na konkursu Oni su heroji Delegacije EU. A zašto je Aleksandar heroj? Zato što nije želeo da dozvoli da se zaborave priče o humanosti, solidarnosti… i da, herojima.

“Ja sam tokom dana bio angažovan za RTV Novi Pazar, za agenciju Anadolija, radio sam sve one stvari koje su interesovale javnost i kojima se bave novinari, znači – brojke i haos. A naveče, inspirisan svim tim ljudima, koji rade super stvari i negde, posmatrajući svoju mamu kako prati one konferencije, kako se boji i kako guta knedle, odlučio sam da pišem nešto pozitivno. Da ljudima skrenem na kratko misli sa svog tog haosa tokom dana – o brojkama, o umiranju, o hroničnim bolestima koje virus zakomplikuje. Negde sam odlučio da to bude taj trenutak naveče, negde od osam sati i svi su čekali te stvari da čitaju. Tokom dana, dok sam bio na terenu, radio i izveštavao za televiziju, video bi nešto što bi moglo da mi bude pozitivna priča. I bilo je svakog dana više tih priča”, objašnjava Aleksandar za Megafon.

Svoj posao radio je i radi savesno i odgovorno. Kaže da masku nije skinuo od marta, čak ih je i delio svojim sugrađanima. A dok je on bio na terenu i pokušavao da u tuđe živote unese tračak nade i pozitivnosti, i sam je vodio bitku. Tačnije, njegova majka borila se upravo sa virusom korona.

“Moja mama i dalje se oporavlja. Bila je u dva navrata hospitalizovana. Ja sam radio PCR test i bio sam negativan. Nisam imao neke simptome, ali sada sumnjam da sam i ja to preležao u ovom drugom, težem talasu.”

Ovaj heroj priče o drugim herojima objavljivao je na Instagramu, Fejsbuku i sajtu RTV Novi Pazar. Bilo ih je preko 50. A za sve njegove sugrađane, vrlo brzo su te priče postale pravo svetlo na kraju tunela.

“Ja sam to radio uživajući. Pisao sam uživajući, birao fotografije, kojih je bilo više, uživajući. Provodio sam vreme, policijski čas, po 3,4 sata uz računar. Posle su bili jako zanimljivi komentari i dopisivanje sa ljudima, sa publikom koja je to pratila. Ja to napišem, a onda provedem vreme i časkajući sa njima. Oni bi mi predlagali nove priče, bilo je interaktivno.”

Podrška kolega

Na konkurs Oni su heroji Aleksandra je prijavio dugogodišnji prijatelj i kolega Zoran Maksimović.

“Aco je uvek prvi u svemu, tako da sam očekivao da će da bude prvi. A mislim da je uradio jedinstvenu stvar zato što je radio takve priče koje su oslikavale jednu pozitivnost čitavog onog haosa i ludila tokom vanrednog stanja. Znači, on je bukvalno svako veče imao priču o nekim zanimljivim ljudima, o ljudima koji su za primer, o ljudima koji se bore protiv korona virusa, kojima nije bilo u tom trenutku nimalo lako, koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli drugima. On je zabeležio bukvalno priče o onima koji to zaslužuju u tom trenutku. I meni je to bilo baš jedinstveno i interesantno. Mislim da je zaslužio da bude među najboljima”, kaže Zoran za Megafon.

Zoran i Aleksandar rade u istoj redakciji i poznaju se duže od decenije. Zasluženu nagradu – dve povratne avionske karte za destinaciju po izboru u Evropi, iskoristiće zajedno. Ipak, Aleksandar kaže da, iako je srećan zbog pobede na konkursu, heroji njegovih priča za njega su pobednici.

“Svi ti ljudi za mene su heroji. Od medicinskih sestara, lekara, volontera, humanih ljudi, organizacija, policije, vojske… Svi su bili jedno. Svi su bili jedna duša, radili iste, dobre stvari.”

I na kraju im poručuje – “Samo da nastave da budu humani, da budu dobri, u službi svih građana, zajednice. Da budu uvereni da je njihovo samo ono što su dali drugima. To je možda novac, to je slobodno vreme, uslugu, e to je njihovo. To je neki uzvišeniji cilj na ovom svetu da budemo od pomoći jedni drugima, ujedinjeni.”

Aleksandar je u tom slučaju bogat čovek, jer je ljudima dao ono najvrednije – nadu.

Preuzeto: MEGAFON

Podeli