Hrana i emocije: Kako razlikovati pravu od lažne gladi
Da bi organizam normalno funkcionisao, potrebna je uravnotežena i raznovrsna ishrana, o čemu većina ne vodi računa. Mnogima nije važno ni “dizajniranje” trpeze, što jeste takođe važno jer hrana ne služi samo za puko utoljavanje gladi.
Čemu služi i šta način ishrane sve pokazuje, objašnjava magistar psihologije, nutricionista i specijalista psihoterapije Jelena Subotić Krivokapić:
Svi znaju da je hrana suštinski neophodna za opstanak. U tom smislu bitno je da se unose svi važni sastojci da bi život bio zdrav i što dugovečniji. Međutim, istina je i da konzumiranje hrane često nema veze sa osećajem gladi. Takav čin može da se poveže sa hedonizmom, uživanjem i zadovoljstvom pojedinca u emotivnom smislu. To najbolje odslikava obilje na stolu, čime mnogi žele da istaknu svoju moć i društveni status. Ali, kroz izgled trpeze vidi se i njihov smisao za estetiku. U takvim okolnostima hrana je neretko i sastavni deo druženja sa bliskim i dragim osobama.
Osim potrebe da utolimo glad, koja svojstva hrana još poseduje?
Posmatrana u datom kontekstu hrana može da bude zamka u kojoj ne prepoznajemo potrebe svog organizma i unosimo više nego što nam je zaista potrebno. Kasnije, kako vreme odmiče, može doći do opšteg nezadovoljstva, čak i gojaznosti ili nekih drugih poremećaja ishrane. Hrana u sebi, zapravo, krije i psihološku crtu, navodeći nas da ciljano posegnemo za određenom namirnicom. Kada je osoba nezadovoljna, često se čuje izreka “hrana će sve popraviti”, i traži šta će da jede. Ovo “sve” obično podrazumeva izuzetno široku lepezu negativnih osećanja kroz koja prolazimo ili ih doživljavamo. Još češća je spoznaja da je ova misao podsvesna. I uprkos svemu, obično upadnemo u suprotnu zamku. Umesto da smo određenom hranom popravili situaciju, osećamo se još lošije, čak dobijamo i na težini, što nas čini još više nezadovoljnim. Takvo stanje stvara situaciju zatvaranja u odnosu na okruženje. Što je još gore, to novo stanje odvlači pažnju, sprečavajući da se bavimo suštinskim problemom.
Da li to onda znači da hranu unosimo zbog potreba uma?
Upravo tako. U velikom broju slučajeva hranu konzumiramo zbog potrebe uma, a ne tela. Sigurno ste čuli za izreke “gladan ljubavi”, “prazna ili gladna duša”, “gladne oči”… Zbog stresnog vremena u kome živimo, većina jede u kasnim satima. Fizička i psihička iscrpljenost dovode do umora, ali i želje za opuštanjem koja često vodi u pogrešnom pravcu. Ponekad imamo utisak da se osećamo poput lonca koji će svakog trenutka da proključa. I šta se tada dešava? Posežemo za velikim količinama šećera i ugljenih hidrata dok ne popunimo “sve praznine”. Tek tada dolazimo do osećaja mira i zadovoljstva, što naravno nije tačno.
Šta je tačno, i kako treba da se ponašamo?
Pre svega, suštinski treba da se zapitamo šta je to što nam u životu nedostaje. Pažnja, ljubav, zagrljaj, dodir, pomoć ili nešto drugo. Ako sebi date tačan i iskren odgovor na ovo pitanje, na dobrom ste putu da hranu iz frižidera zamenite razgovorom sa bliskom osobom, šetnjom ili donošenjem novih konkretnih odluka, odnosno izbora. Kada hrani pristupate sa pitanjem “Da li je ovo zaista neophodno mom telu u ovom trenutku?”, sigurno ćete u najvećem broju slučajeva odustati od prethodne namere uzimanja određene namirnice.
Da li su sve gladi iste?
Naravno da nisu. Postoje različite vrste gladi. Osim prave, biološke gladi kao potrebe organizma, postoji i lažna, emocionalna glad kao psihološka potreba čoveka. Kada se ove potrebe razgraniče, postajemo mnogo sigurniji na putu osmišljavanja većeg zadovoljstva sobom i sopstvenim životom. Hrana ima moć da nas u određenim trenucima rastereti i uteši, oslobodi stresa. Recimo, vraćanjem u najranije detinjstvo, u kuhinju bake ili majke i pripremanjem jela koja smo tada voleli, odagnaćemo tugu i oraspoložiti se. Isti efekat se dobija i kada uzmemo komadić čokolade. I to crne, koja ima veći sadržaj kakaa, a manje šećera. Čokolada je pravi izbor kada nam se desi nešto loše. Njeni prosti ugljeni hidrati dovode do oslobađanja hormona sreće, koji nas uvodi u dobro raspoloženje.
Šta je još dobro za buđenje dobrih emocija potisnutih stresom?
Smanjivanju stresa, recimo, pomaže i žvakanje čvrste hrane, kao što su šargarepa i jabuka. Žvakanje opušta i centar za agresiju u mozgu, što pomaže da se u situacijama besa osoba iskontroliše. Do pozitivnih emocija mogu da dovedu voće i povrće, odnosno voćna ili zelena salata. Vitaminska salata sačinjena od kupusa, cvekle, jabuke i drugog voća i povrća koje vam padne na pamet, podiže i psihološko i fiziološko stanje čoveka. Osim toga, navedene namirnice predstavljaju prave lovce na slobodne radikale, jer su pune antioksidanasa, čuvara zdravlja organizma.
A šta je sa hranom za mozak, koja se često spominje?
Sva jela koja pozitivno utiču na rad mozga, dobra su i za stanje duha. Utiču na poboljšanje sposobnosti pamćenja, povećavaju otpornost na stres, što utiče na uspostavljanje unutrašnjeg mira. Za ishranu mozga važna je glukoza, odnosno šećer iz ugljenih hidrata. Zato je vrlo važan doručak, da bi mozak dobio prve neophodne doze i mogao tokom dana normalno da radi. Jedno parče hleba sa namazom i jogurt ispuniće njegova očekivanja. Za zdrav mozak i bolji mentalni rad preporučuju se i lešnici, banane, mahunasto povrće, testenine, riba i obavezno dva do tri litra vode dnevno.
Zašto je važna voda?
Unos tečnosti nas spasava od iscrpljenosti i blagog depresivnog raspoloženja. Više od 70 odsto našeg tela čini upravo voda, pa je sasvim logično da je ona uvek prisutna u dovoljnoj količini. Kada organizam ima dovoljno tečnosti, bez problema transportuje hormone sreće. Voda, i to hladna, važna je za ublažavanje besa i agresije. Ako vode i drugih gradivnih materija nema u dovoljnoj količini, počeće da trpi centralni nervni sistem. Mozak se usredsređuje na to kako da preživi, a mi polako postajemo rasejani, konfuzni, blago depresivni, nezainteresovani…
POSEBNA VRSTA LjUBAVI
Pripremom hrane šalju se i poruke ljubavi, bez obzira na to da li kuva žena ili muškarac. Može neko da bude i nezainteresovan za kuhinju, ali ako dođe u situaciju da hranu priprema, trudiće se da ona bude što lepša i ukusnija. U našem najranijem periodu života na taj način primamo i ljubav od majke. Kroz način pripreme hrane, majka ispoljava brigu prema detetu i želju da mu se to što je spremila dopadne. Na sličan način se pokazuje partnerska ili prijateljska ljubav, ljubav prema gostima na slavi ili nekom drugom važnom okupljanju – ističe naša sagovornica.
Izvor: Novosti
Foto: Depositphotos
