Zločin u Kukurovićima – zločinci bez osude, žrtve bez pravde

Danas se navršava 27 godina od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatama razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tada je ubijeno troje meštana ovog sela.

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Urban-In podsećaju u saopštenju zajavnost da ni posle 27 godine institucije države Srbije ne žele da priznaju odgovornost za ovaj zločin, tako što bi kaznile počinioce i obeštetile porodice žrtava i sve meštane koji su ostali bez svoje imovine.

Selo Kukurovići nalazi se na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u kojoj se tada odvijao oružani sukob. Napadu na selo prethodilo je stacioniranje pripadnika Užičkog korpusa VJ na uzvišenja koja ga okružuju, kao i višemesečno maltretiranje, pljačkanje i zastrašivanje njegovih stanovnika koje je uzrokovalo odlazak velikog broja njih. Dana 18. februara 1993. godine, pripadnici VJ izvršili su pešadijski i minobacački napad na Kukuroviće. Preostali meštani pobegli su iz sela, a njihova imovina je uništena i zapaljena. Kada se, dva dana kasnije, njih nekoliko vratilo u selo, zateklo je zgarišta i pobijenu stoku, a u spaljenim kućama leševe troje ubijenih staraca – Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač. U aprilu iste godine, kada u selu više nije bilo stanovnika, zapaljeno je još osam kuća.

Iako su nadležni organi, odmah po ovom događaju, izašli na teren da izvrše uviđaj, niko od meštana Kukurovića nije saslušan, a za ove zločine do danas niko nije odgovarao. Beogradska organizacija Fond za humanitarno pravo je, u oktobru 2006. godine, podnela krivičnu prijavu protiv NN pripadnika Užičkog korpusa VJ, a Okružno javno tužilaštvo u Užicu je istragu prosledilo Tužilaštvu za ratne zločine. Mada je iz izjava svedoka jasno da osim pripadnika VJ nije bilo drugih oružanih grupa koje bi bile u stanju izvršiti ovaj zločin, ni posle 27 godina od događaja nije identifikovan nijedan osumnjičeni, a 14 godina od podnošenja krivične prijave FHP-a predmet se još uvek nalazi u fazi istrage.

S druge strane, ni parnični postupci koje je FHP pokrenuo – kako u ime najbližih srodnika ubijenih Kukurovičana, tako i u ime meštana kojima su uništene kuće – nisu doveli do isplate naknade štete, jer je sud odbio sve tužbene zahteve kao zastarele. Naime, iako se radi o krivičnom delu ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, čije gonjenje nikad ne zastareva, pa po samom zakonu ne zastareva ni potraživanje naknade štete, sud je ipak primenio opšte rokove za zastaru potraživanja (tri, odnosno pet godina). Obrazloženjem da država može odgovarati za naknadu štete samo ako je izvršilac krivičnog dela pravnosnažno osuđen, sud je, paradoksalno, konstatovao da nema prepreke krivičnom gonjenju. Na ovaj način žrtve su kažnjene zbog nevoljnosti države da procesuira i osudi odgovorne za ovaj zločin, a neuspešna borba za pravdu, koja traje više od četvrt veka, dovela je do toga da su mnoge od žrtava već preminule, bez ostvarenja satisfakcije za pretrpljenu štetu.

Sandžački odbor i Urban-In naglašavaju da jedini pravi put ka izgradnji pravednog društva u Srbiji i jednakosti za sve njene građane, bez obzira na naciju i veru, vodi kroz odlučno rešavanje nasleđa zločina iz devedesetih godina prošlog veka koji su izvršeni uz podršku države. Sandžački odbor i Urban-In  stoga pozivaju nadležne državne institucije da, radi punog poštovanja prava svih građana Srbije, promene politiku negiranja zločina i prekinu sa  pasivnošću u gonjenju počinilaca teških zločina iz devedesetih godina iz redova vojske i policije, da odustanu od diskriminatorne i pogrešne primene zakonskih i procesnih normi na štetu žrtava, za šta Kukurovići i danas služe kao eklatantan primer, te da donesu odgovarajuća zakonska rešenja i pruže adekvatne reparacije za žrtve tih zločina.

 

Foto. radiosarajevo.ba