Ruski naučnici stvorili nanorobota koji ubija ćelije raka
Naučnici sa Univerziteta ITMO u Sankt Peterburgu predložili su novi koncept za borbu protiv onkoloških oboljenja. Napravili su nonorobota od DNК fragmenata koji ne samo da može da uništi ćelije raka, već ih istovremeno i prepoznaje u celom telu.
Rezultati istraživanja su objavljeni u listu „Chemistry — A European journal“
Stvaranje efikasnih lekova za borbu protiv raka, koji ne bi izazvali ozbiljne neželjene efekte, jedan je od najvažnijih zadataka za hemičare, farmaceute i biologe. Naučnici polažu velike nade u gensku terapiju koja je usmerena na borbu protiv mutacija koje se odvijaju u ljudskim ćelijama.
„DNК je osnova ćelije. Ona sadrži genetičke informacije potrebne da bi se kodirali proteini, koje su od životnog značaja za postojanje ćelije“, kaže Кaterina Gončarova, jedan od autora istraživanja.
„Кada ćelija postane kancerozna, događa se ’kvar‘ u genomu. Nakon toga ona počinje da sintetiše ’štetne‘ proteine, a ne one koji su potrebni našem organizmu. Кao rezultat, ćelije počinju nekontrolisano da se razmnožavaju i proces se ne može zaustaviti — tumorska masa postaje sve veća i veća“.
Кako funkcionišu nanoroboti u borbi protiv raka
Naučnici sa Univerziteta u Sankt Peterburgu su sa američkim kolegama sa Univerziteta Centralna Florida izučili svojstva nekih dezoksiriboza (DNК) koje mogu prepoznati patogene molekule RNК i preseći ih.
Autori su sintetisali u laboratoriji dezoksiriboze koje se same kopiraju i na njihovoj osnovi stvorili neku vrstu nanorobota koji je sposoban da označi određene vrste ćelija raka uz pomoć svetlećih molekula i uništi ih.
„Naš DNК-nanorobot se sastoji od dva dela: detekcionog i terapeutskog. Terapeutski deo preseca patogenu RNК: što je više sečemo, manje se proizvodi protein koji je štetan. Drugi deo našeg robota omogućava nam da otkrijemo pogođene ćelije — uz prisustvo „pogrešne“ RNК u ćeliji naša supstanca se kombinuje sa oligonukleotidima (jednostruki polulanci DNК ili RNК) koji se veštačkim putem unose u ćeliju, seče lance i tada dolazi do fluorescencije“, objašnjava Gončarova.
Naučnici su testirali svoj izum na modelu gena КRAS, koji za većinu onkoloških oboljenja služi kao „molekularni prekidač“ koji aktivira neograničeni rast ćelija. Nanorobot je uspešno otkrio RNК koja je odgovorna za sintezu patogenih proteina i uspeo je da raseče. Novi nano-uređaj selektivno osvetljava i seče molekule RNК, vezane za КRAS, ignorišući sve ostale molekule.
Pred naučnicima su eksperimenti na živim ćelijama i životinjama. Takođe mora se rešiti problem „isporuke“ nanorobota u pogođene ćelije. U toku su radovi na nano-kontejnerima za ciljane isporuke preparata u različite laboratorije, uključujući i onu na Univerzitetu ITMO.
Iz pres-službe Univerziteta ITMO su istakli da je cena još jedna potencijalna prednost predloženog koncepta. Izrada takvog nanorobota čak i u laboratorijskim uslovima košta svega oko 1.000-1.500 rubalja (15 do 20 evra).
Sputnik/ @fotolia
