Đaci ne mogu ni da NABROJE predmete, a kako će tek da nauče gradivo: Preobiman raspored zabrinuo roditelje

Ni najbolji đaci ne mogu “u cugu” da nabroje predmete koje imaju u prvom i drugom razredu gimnazije. Ovako je direktor jedne gimnazije iz unutrašnjosti Srbije nedavno za naš list prokomenatrisao reformu gimnazija koja je uvedena pre dve godine i koja je “zakačila” učenike koji sada pohađaju drugi razred.

Reforma ovih popularnih srednjih škola zatekla je nespremne i nastavnike, i decu, i roditelje.

Moje dete ima 16 predmeta koji se ocenjuju brojčano, plus veronauku. Svakog dana ima po sedam časova – kaže nam majka jednog beogradskog gimnazijalca.

Druga naša sagovornica nabraja predmete koje njena kćerka ima u jednoj beogradskoj gimnaziji na prirodnom smeru: engleski i španski jezik, srpski, matematika, informatika, hemija, biologija, istorija, geografija, fizika, likovno, muzičko, fizičko, psihologija (u prvom razredu umesto psihologije imali su latinski jezik), zatim dva izborna predmeta – kultura i mediji i primenjene nauke i, na kraju, građansko vaspitanje. Svi predmeti, osim građanskog, ocenjuju se brojčano i ulaze u prosek.

I nastavnici imaju dosta problema – planove i programe za prvi razred prošle i drugi razred ove godine dobili su mesec dana pred početak škole, još se ne zna šta će učiti u trećem i četvrtom razredu, predmeti postoje, ali ne postoje programi, pa nastavnici ne znaju kako da pripreme časove. Kažu – snalaze se pomoću štapa i kanapa.

Pre nego što je reforma uvedena upozoravali smo na to da treba da se bolje pripremi – kaže, za “Novosti”, Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. – Jedan od problema je to što za drugi razred gimnazije ne postoje udžbenici. Pa tako, na primer, istoriju deca uče iz starih udžbenika za drugi i treći razred jer je deo gradiva iz trećeg razreda prebačen u drugi. Imamo i organizacionih problema zbog izbornih programa, jer se deca dele u grupe, pa škole nemaju prostorne kapacitete da to organizuju.

Sa izbornim programima ima i drugih problema, jer kada su uvođeni, nadležni su, pojašnjavajući u čemu je razlika između tih programa i predmeta, isticali da se programi “uzdižu” iznad pojedinačnih predmeta i objedinjuju ih, kao i da je način rada drugačiji.

Svi izborni programi su multidisciplinarni, urađeni su po modularnom principu (moduli su zaokružene tematske celine) i pružaju velike mogućnosti da đaci istražuju i rade projekte, a uloga nastavnika je da ih usmeravaju. To znači da neće biti klasične nastave, da niko nikom neće predavati, niti će gimnazijalci iz toga imati kontrolne i pismene zadatke. Obrađuju se fenomeni, učenici će mnogo više međusobno komunicirati, a novina je to što će se povezivati školsko i vanškolsko znanje, uz korišćenje modernih tehnologija – pojašnjeno je tada.

U praski to izgleda mnogo drugačije, pa Aleksandar Markov kaže da te predmete, iako zamišljene kao projektne, u praksi predaju kao “obične” predmete.

To se refelektuje na ocene, nastavnici spuštaju kriterijume, pa je srednja ocena iz izbornih predmeta više od 4,5, odnosno 90 odsto đaka ima petice iz izbornih predmeta i oni služe za popravljanje proseka – ističe naš sagovornik.

Pojedini nastavnici sa kojima smo razgovarali smatraju da je gradivo novih predmeta moglo da bude raspoređeno u postojeće predmete, čime bi se zadovoljila potreba da deca uče o nekim temama, a izbeglo to da imaju po 17 predmeta i sedam časova svakog dana.

ŠEST NOVIH PROGRAMA

OD naredne školske godine učenike treće godine gimnazije očekuje šest novih izbornih programa od kojih će birati dva. To su: Primenjene nauke 1 i 2, Osnove geopolitike, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacije i Savremene tehnologije. U ponudi su još i Obrazovanje za održivi razvoj i Umetnost i dizajn, izborni programi koji su bili u ponudi i prve dve godine. Programi za koje se đaci odluče u trećoj godini biće i u četvrtoj.

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos