Biševac – Danas ne postoje oni koji ne govore jedni s drugima zato što su u različitim političkim strankama

Danas, hvala Allahu, praktično da ne postoje oni koji ne govore jedni s drugima zato što su u različitim političkim strankama. Da me pogrešno ne shvatite, i dalje se mnogi ne slažu, ali bar razgovaraju međusobno. Braća i porodice se mire, a ogromna većina ljudi prestala je da izbegava džamije u kojima je imam “iz one druge zajednice”. To je svakako najveći uspeh naše politike.

Piše: Almir Mehonić

Nihat Biševac rođen je 1964. godine u Novom Pazaru. Završio je Ekonomski fakultet u Prištini. U toku svoje karijere obavljao je više odgovornih funkcija (profesor u Ekonomskoj trgovinskoj školi, direktor Sportskog saveza Novog Pazara i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje). Veoma značajan doprinos u društvu Nihat Biševac dao je u oblasti sporta. Titulu za sportistu Novog Pazara dobio je 1989. godine. Nakon okončanja aktivne karijere u sportu, Nihat Biševac je svojim aktivnostima i zalaganjem za afirmaciju sporta kod mladih doprineo popularizaciji pozitivnih vrednosti u društvu, a zaslužan je za izgradnju mreže mini sportskih terena širom Novog Pazara. Dugogodišnji je član Sandžačke demokratske partije, a na mesto gradonačelnika Novog Pazara dolazi 2016. godine. Za Stav govori o protekle tri godine mandata, komentariše nedavnu posetu turskog predsednika Srbiji, govori o međubošnjačkim odnosima u Sandžaku i najavljuje još bolju saradnju s Bosnom i Hercegovinom.

Sve ove godine nikako da se stabilizuje politička klima u Sandžaku, a naročito u Novom Pazaru kao političkom i kulturnom centru Sandžaka. Šta su, zapravo, uzroci političke nestabilnosti?

BIŠEVAC: Ne bih se složio da postoji politička nestabilnost, naprotiv. Generalno gledano, naš najveći uspeh jeste upravo to što je u Novom Pazaru došlo do značajnog relaksiranja političkih odnosa i stvaranja jedne, usudio bi se reći, pozitivne političke klime. Široka koalicija koju je kreirala Sandžačka demokratska partija nam omogućava da problema bude znatno manje i neprekidno se trudimo da stvorimo još bolji politički ambijent. Vi znate da smo do pre samo nekoliko godina bili stalno na naslovnim stranama medija u regiji, uglavnom zbog međubošnjačkih sukoba koji su pretili da potpuno razore našu zajednicu. Danas, hvala Allahu, praktično da ne postoje oni koji ne govore jedni s drugima zato što su u različitim političkim stran kama. Da me pogrešno ne shvatite, i dalje se mnogi ne slažu, ali bar razgovaraju međusobno. Braća i porodice se mire, a ogromna većina ljudi prestala je da izbegava džamije u kojima je imam “iz one druge zajednice”. To je svakako najveći uspeh naše politike. Istina je da se s vremena na vreme pojave neke nerealne političke ambicije i ideje, ali one realno nemaju nekog jačeg odjeka u sandžačkoj javnosti. Zaista sam uveren da je naš narod postao znatno zreliji i očekujem da će se ne samo u Novom Pazaru nego i u celom Sandžaku održati ta jedna tolerantna i demokratska atmosfera dijaloga, uprkos našim različitim mišljenjima.

Bili ste s predsednikom Erdoğanom prilikom njegove posete Srbiji. O čemu ste razgovarali?

BIŠEVAC: Reči je bilo, pre svega, o započetim projektima, o onim novim, naročito infrastrukturnim. Razgovarali smo i o otvaranju konzulata Republike Turske u Novom Pazaru, što predstavlja značajan istorijski moment za ceo Sandžak.

Kako Turska može uticati na regionalnu stabilnost Balkana?

BIŠEVAC: Kao jedna od najuticajnijih država u ovom delu sveta, Republika Turska svakako može značajno doprineti rešavanju političkih problema koji evidentno postoje među nekim balkanskim državama ili unutar njih. Njen ekonomski uticaj i spremnost na saradnju sve su veći, a povezivanje na takvim osnovama najbolji je garant očuvanja stabilnosti u celoj regiji. Kroz sporazume o slobodnoj trgovini i zaštiti investicija koje su potpisali gospoda Rasim Ljajić i Nihat Zajbekči, pre nekoliko godina uspostavljena je čvrsta osnova za ekonomsku saradnju Srbije i Turske, a danas kao rezultat toga mi imamo situaciju da politički odnosi dve države odavno nisu bili na ovako visokom nivou. Vođenje takve politike sigurno je pravi put i ima nemerljiv značaj za poboljšanje političke situacije u regiji. Smatram da je iskazana spremnost Republike Turske da kroz dalje ulaganje u infrastrukturu pomaže u povezivanju Bosne i Srbije od nemerljivog značaja ne samo za Bošnjake i Srbe nego i za Balkan u celini.

Jedna politička grupacija skoro svaki put prilikom posete predsjednika Erdoğana Srbiji i Sandžaku stvara neprimeren ambijent. I sada se to moglo primetiti na društvenim mrežama. Zameraju Turskoj za mala ulaganja u Sandžak. Šta je zapravo istina u vezi s tim? I zbog čega uvek ta negativna kampanja?

BIŠEVAC: To su pre svega vrlo zlonamerni komentari. Zaista mi nekad nije jasan krajnji cilj stvaranja takve atmosfere. Takav rečnik i manipulisanjr istinom upravo su ono protiv čega se borimo svih ovih godina. Danas vam je najlakše sesti za kompjuter i svoje frustracije iskazivati kroz objave na socijalnim mrežama, ali mnogo teže od toga jeste nešto stvarno i uraditi za ovaj narod. Nas s Turskom trajno vežu neraskidive veze i na nju gledamo kao na svog starijeg brata od kojeg pre svega treba učiti. Mnogo je toga što nas povezuje, a pre svega su to naša vera i naši ljudi koji tamo žive. Zahvalni smo predsedniku Erdoğanu za projekte koje je Republika Turska realizovala u gradovima Sandžaka, ali bi naš odnos prema Turskoj bio isti i da nije bilo ni jednog jedinog dinara pomoći.

Za one koji “brinu” i sve gledaju kroz novac, ako baš hoćete, mogu da kažem da je preko TIKA-e kroz više desetina projekata u Sandžak uloženo oko 15 miliona evra. Pored toga, na stotine studenata je potpuno besplatno završilo fakultete u Turskoj, i to za nas predstavlja neizmerno bogatstvo. Jako bitnu sponu između nas i Turske čine “derneci”, udruženja Bošnjaka koji žive u Republici Turskoj. Oni su zapravo i bili jedni od glavnih pokretača ove intenzivne saradnje do koje je došlo u poslednjoj deceniji.

Što se tiče te priče kako se “svuda po Srbiji otvaraju turske fabrike, a samo kod nas ih nema”, samo mogu da kažem da u kapitalizmu države ne prave fabrike ni Bosna, ni Srbija, ni Nemačka, pa ni Turska. Ne živimo više u socijalizmu, fabrike danas otvaraju biznismeni koji nađu svoj ekonomski interes. Što je bilo do država, to je dogovoreno, rekao sam
to malopre. Očigledno je da postoje razlozi zbog kojih turskim privatnim investitorima Sandžak nije privlačan. Mislim da se pre svega radi o udaljenosti od velikih tržišta jer robu koju proizvedete treba nekome i da prodate. Mi Sandžak ne možemo da pomerimo i primaknemo ga ka Beogradu, Vojvodini, Sarajevu ili Skoplju… i zato se toliko mnogo i zalažemo za izgradnju autoputa koji će prolaziti preko Pešteri i transport robe učiniti mnogo bržim i jeftinijim.

Sandžak, a naročito Novi Pazar, ima veliku dijasporu. Skoro ste i prisustvovali otvaranju Islamskog centra u Mainzu. Kako Vam se čine perspektive povezivanja dijaspore s rodnim krajem i eventualna ulaganja?

BIŠEVAC: Ogroman broj naših ljudi živi u zemljama Evropske unije. Da nije dijaspore, kod nas bi se, siguran sam, mnogo teže živelo. Svi oni, na ovaj ili onaj način, doprinose ekonomskom boljitku Sandžaka i nezaobilazan su faktor naše budućnosti. Mišljenja sam da je dijaspora najveći potencijal za razvoj Sandžaka jer su oni i do sada bili uverljivo najveći investitori, a siguran sam da će to biti i ubuduće, posebno kada dođe do povezivanja autoputem s Bosnom i Beogradom. U to koliko znanja i iskustva ima i koliko je sposobna naša dijaspora imao sam prilike da se uverim kada sam prošlog meseca bio u posjeti Mainzu i Offenbachu. Iako sam nekad i sam radio u Nemačkoj, ono što sam video prilikom posete džematu u Mainzu je prevazišlo sva moja očekivanja. Posebno me je oduševila njihova organiziranost, sposobnost i ugled koji su stekli i van bošnjačke zajednice. Drago mi je da je naš narod tamo sačuvao svoje jedinstvo i uspeo da izgradi onako impozantan Islamski centar u kojem će se okupljati, ali i imati priliku da u njemu svoju decu podučavaju i odgajaju u duhu islama.

Novi Pazar jedan je od sandžačkih gradova koji je u svom centru izgradio sebilj po uzoru na onaj u Sarajevu. Znači li to i simbolički neraskidivu vezu Novog Pazara sa Sarajevom i Bosnom?

BIŠEVAC: Naravno. Bošnjaci Sandžaka su s Bosnom i Hercegovinom povezani i porodično, i istorijski, i kulturno i verski. Mi smo jedan narod. Jako je važno da stalno jačamo te naše veze jer se uspešnost naroda ogleda i u njegovoj snazi i uporištu koje on ima među zemljama regije. Grad ima izuzetno dobru saradnju s Udruženjem građana BiH poreklom iz Sandžaka i njegovom novopazarskom podružnicom. Uz njihovu i pomoć Ministarstva kulture Kantona Sarajevo, u prethodne dve godine su u Novom Pazaru gostovali Sarajevska filharmonija i Narodno pozorište. Kulturni centar Novi Pazar je takođe uz pomoć kantonalnog ministarstva kulture postavio na scenu pozorišnu predstavu Deportacija, a u koprodukciji s BNP Zenica igrala se i pozorišna predstava Bojte se Allaha. Ostvareni su kontakti i s Filmskim centrom Sarajevo i planiramo da u narednih nekoliko meseci u gradu organiziramo veliku retrospektivu bh. filma. U odnosu na neki raniji period, puno toga je učinjeno, ali ipak mislim da sve to ipak nije dovoljno jer smo izgubili decenije. Postoji još mnogo prostora na polju kulture i posebno obrazovanja, gde bi mogla da se ostvari saradnja, i to ne samo sarajevskih i novopazarskih nego i drugih aktera iz BiH i Sandžaka.

Koliko se radi na tome da se Sandžak i Novi Pazar i turistički poveže s Bosnom?

BIŠEVAC: To je ozbiljan potencijal jer su Novi Pazar i ceo naš kraj bogati kulturno-istorijskim spomenicima i prirodnim lepotama, a verujem da velika većina građana Bosne i Hercegovine nikad nije bila u Sandžaku. U poslednje vreme imamo blagi porast broja turista iz BiH, ali to je ipak malo i očekujem da će se stanje u budućnosti promeniti. Interesantno je da veliki broj turista dovodi turistička agencija iz Lukavca, koja nudi aranžmane za Novi Pazar.

Kako ocenjujete saradnju Vaše SDP sa SDA Sandžaka? Čini se da je bilo turbulencija u poslednje vreme?

BIŠEVAC: Na nivou Grada, tj. svakodnevnog funkcionsanja lokalne samouprave, ta naša saradnja je više nego korektna. Trudimo se da sve odluke Skupštine i Gradskog veća donosimo konsenzusom i u 99% slučajeva uspemo da se dogovorimo. Bilo je nekih razmimoilaženja, poslednje početkom leta u vezi s imenima ulica. Bili smo prinuđeni da na sednici Skupštine grada odbijemo predlog SDA jer nije prošao ni konsultacije, ni potrebnu zakonsku proceduru. Verujem da ćemo i oko toga naći zajednički jezik, zapravo, razlike su minimalne.

Uveren sam da se uz zajednički rad i uvažavanje svih različitosti koje postoje između naše dve političke partije ipak može postići mnogo više nego da te saradnje nema. Sigurno da nam treba više razumevanja i želje za tim zajedničkim radom, ali, znate, mi se trudimo da gledamo u ono što nas vezuje, a ne u ono što nas razdvaja.

NOVI PAZAR DANAS JE JEDNO OD NAJVEĆIH GRADILIŠTA U SRBIJI

Šta biste istakli kao najznačajnije uspehe u Vašem mandatu gradonačelnika Novog Pazara?

BIŠEVAC: Ako govorimo o onome što je postignuto u infrastrukturnom i opštem društvenom razvoju grada, taj spisak prilično je dug. Spomenuću pre svega da smo uspeli da stabilizujemo budžet i da je on danas veći nego ikada pre, iako je, kada gledamo republički prosek, i dalje nedovoljan za grad veličine Pazara. Paralelno smo u gradskoj upravi mnogo radili na većoj efikasnosti, transparentnosti i dostupnosti građanima jer želimo da zaposleni u službama shvate da smo svi mi tu pre svega zbog njih, a ne nas samih. Većem prilivu sredstava u budžet najviše je doprineo procvat lokalnog građevinskog sektora. Novi Pazar danas je jedno od najvećih gradilišta u zemlji i trenutno se gradi ili je skoro završeno 40-ak stambenih zgrada.

Iz budžeta smo, kao što je to uostalom slučaj svih deset godina otkako smo na vlasti, i ovog puta najviše ulagali u infrastrukturu. U centru grada uređeni su Žitni i Trg Srđana Aleksića, završena je jedna deonica zaobilaznice, izgrađen je kružni tok kod Gradske bolnice, više stotina ulica je asfaltirano i dobile su vodu i kanalizaciju… Reka Raška je ukorićena u delu nizvodno od grada, a rade se projekti za reku Trnavicu, koja nam svake godine pravi probleme. Kupljen je plac za novu toplanu na biomasu koju ćemo konačno izmestiti iz centra grada. S radom je počela nova zgrada hitne pomoći, a uskoro počinju i radovi na izgradnji prve angiosale u Sandžaku. U prethodnih godinu dana potpuno su obnovljene i dve škole, na proleće počinjemo rekonstrukciju treće, a gradićemo i prvi školski bazen. Izvode se opsežni građevinski radovi i opremanje Kulturnog centra. Baš ovih dana je krenula i totalna rekonstrukcija stare sportske dvorane, Rekreacioni centar je neprepoznatljiv, s uređenim zelenim površinama i najsavremenijim terenima… Četiri sportska kluba su nam članovi prvih liga u Srbiji, a košarkaši se paralelno takmiče i u ABA II. Ne treba ni da vam pričam koliko je to veliki uspeh i izazov, i to ne samo u sportskom smislu.

 

(Stav)