Stres na poslu – da li ste „sagoreli“

Svetska zdravstvena organizacija dodala je na listu medicinskih poremećaja sindrom izgaranje na radnom mestu opisavši ga kao sindrom proistekao iz hroničnog stresa na poslu.
Jeste li sve vreme iscrpljeni, cinični prema radnim obavezama i osećate da su zahtevi vašeg posla preveliki za vas? Velike su šanse da ste sagoreli – a možda ste poslednja osoba koja je to primetila.Svetska zdravstvena organizacija i zvanično je dodala izgaranje na listu bolesti, opisavši ga kao „sindrom proistekao iz haotičnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno savladan”.

Međutim, ljudima može da bude teško da shvate šta sa njima nije u redu.

„Mislim da je prilično teško identifikovati vlastite signale kao sagorevanje. Ljudi bliski vama ili rukovodioci veoma su umešni u prepoznavanju simptoma sa druge strane”, kaže doktorka Rejčel Moris, lekarka opšte prakse koja se tokom 15 godina rada srela sa mnogim pacijentima bolesnim zbog stresa na poslu.

Ona kaže da pacijenti koji su sagoreli mogu da postanu nesigurni u sebe, da se osećaju cinično, beznadežno ili otuđeno, prestaju normalno da se hrane i osećaju neprestani umor. Mogu i da osećaju bes ili ozlojeđenost prema kolegama i prijateljima.

„Кad ljudi počnu da odlaze s posla bolesni, sa bolom u leđima, gastroenteritisom ili migrenama, to je često zato što su sagoreli”, kaže doktorka Moris.

Šta nije u redu sa mnom?
Ako pomišljate da ste sagoreli, postavite sebi sledeća pitanja:

Da li je neko vama blizak zatražio od vas da smanjite malo sa poslom?
Jeste li poslednjih meseci bili besni ili ozlojeđeni prema poslu ili kolegama, klijentima ili pacijentima?
Da li osećate krivicu što ne provodite dovoljno vremena sa prijateljima, porodicom ili čak sa samim sobom?
Da li ste primetili da postajete sve emotivniji, na primer, da plačete, razbesnite se, vičete ili osećate napetost bez pravog razloga?
Ako ste odgovorili sa ‘da’ na bilo koje od ovih pitanja, možda je vreme za promene. Ona su smišljena za britanski Program zdravstvenih radnika i dobro su polazište za sve radnike da prepoznaju da li im preti sagorevanje.Sagorevanje se nagomilava tokom dugog vremenskog perioda, možda šest do 18 meseci.

Doktorka Džeki Frensis Voker je psihoterapeutkinja i autorka Biblije za sagorele. Ona se specijalizovala za lečenje sagorelih pacijenata.

„Ljudi obično dođu zapanjeni zašto odjednom ne mogu da rade ono što su nekad lako mogli. Odjednom, kao da su izgubili magiju”, kaže ona.

Ljudi mogu da se nađu na ‘autopilotu preživljavanja’, u kom nemaju istu vrstu kreativnog ili izražajnog raspona koji su imali ranije.

Sagorevanje se značajno razlikuje od stresa, kaže doktorka Voker.

„Stres je, najprostije rečeno, kad su zahtevi postavljeni pred vas veći od resursa koje imate na raspolaganju da ih ostvarite. Ti resursi mogu biti psihološki, otpornost i resursi vremena i sposobnosti.”

Ljudima je potrebno malo pritiska da bi obavili svoj posao. Ali jednom kad dosegnemo vrhunac izvedbe i vrhunac pritiska, a pritisak nastavi da raste, učinak počinje da opada.

Ne dešava se samo ambicioznima
Postoji mit da sagorevanje pogađa samo poslovno uspešne i ambiciozne ili one koji ne vole ono što rade – ali to nije tako, kaže doktorka Moris.

„Ljudi misle da sagoriš samo ako mrziš posao koji radiš, ali to prosto nije istina. Lično sam viđala mnogo stresa među nastavnicima, lekarima, pravnicima, trgovcima, računovođama, advokatima. Ljudi koji obično mnogo postižu i koji su perfekcionisti možda više pate, jer ti ljudi obično izvlače mnogo iz svog radnog identiteta.”

I sagorevanje ne pogađa samo ljude na poslu – oni koji imaju odgovornost staranja kod kuće takođe mogu biti teško pogođeni ovom pojavom.

„Staratelji dece ili starije rodbine – ponekad s invaliditetom – ljudi su koji bi mogli da budu klasifikovani kao teško sagoreli. Ti pacijenti su potpuno iscrpljeni i mogu da dožive ‘zamor saosećajnosti’, što sugeriše nedostatak empatije”, kaže doktorka Voker.

Sagorevanje se često doživljava kao nešto čega treba da vas je sramota.

„Postoji velika stigma oko priznavanja da ste sagoreli”, kaže doktorka Voker.

„Mnogi ljudi misle: ‘Ako ne mogu da se podignem na noge, mora da sa mnom nešto nije u redu. Nisam dorastao. Slabić sam. Ne mogu da se nosim s tim.'”

Nedovoljno sati u danu
Doktorka Rejčel Moris je razvila program pomoći blagostanju zaposlenih.

„Ima stvari koje svi možemo da uradimo da bismo smanjili vlastiti rizik od sagorevanja”, kaže ona. „Jedna je da podignemo svoj nivo otpornosti. To znači da možemo da reagujemo na stres na zdrav način i da možemo da se povratimo posle izazova i postanemo jači tokom tog procesa.”

Moris kaže da je važno naći vremena za aktivnosti koje pojačavaju naše osećanje blagostanja, kao što su vežbe, povezivanje sa drugim ljudima ili sustizanje sa spavanjem.

„Кad posao postane suviše zahtevan, naša prirodna reakcija je da odustanemo od stvari koje volimo da radimo i dozvolimo da budemo uvučeni u ‘poslovni vrtlog'”, kaže doktorka Moris.

„Veoma je teško napraviti krupne promene, tako da ljudi treba da krenu sa sitnim stvarima, kao što su izlazak u petominutnu šetnju u vreme ručka ili izlazak sa prijateljem na kafu.”

Ignorisanje našeg fizičkog i psihičkog blagostanja može da dovede do sagorevanja Getti Images
Ignorisanje našeg fizičkog i psihičkog blagostanja može da dovede do sagorevanja
Ona kaže da je drugi problem taj da se ljudi koji su pod stresom obično usredsrede na stvari koje ne mogu da kontrolišu. Usredsređenost samo na ono što mogu da kontrolišu može da pomogne da se smanji nivo stresa – doktorka Moris ovo zove „zonom moći”.

Određivanje prioriteta, umesto nagomilavanje novih stvari u već ionako prenatrpan raspored, takođe je važno, kaže doktorka Moris.

Ona je osmislila tabelu koja će pomoći zaposlenima da razlikuju važne i hitne zadatke, a odbace one koji nisu bitni.

Nezdrava radna kultura
„Mnogi ljudi na poslovima visokog pritiska misle da je normalno osećati se pod stresom, ali nije. To je veoma loše po naše zdravlje i moramo da prevaziđemo taj mit”, kaže ona.

Međutim, ona ističe da poslodavci takođe moraju da preuzmu više odgovornosti na sebe i posvete se praksi koja može da pomogne ljudima da postignu pravu ravnotežu između posla i života, i izbegnu sagorevanje.

Preduzetnici i milenijalci koji rade u digitalnoj i tehnološkoj industriji doživljavaju mnogo promena na poslu, baš kao i ukidanja radnih mesta, ali su pod pritiskom da nastave da i dalje postižu dobre rezultate.

Fluidna priroda mnogih radnih mesta takođe predstavlja problem. U ovo vreme, dostupni smo dvadeset četiri časa dnevno, sedam dana nedeljno, a postoje veoma loše strane toga – nikad ne dođemo u priliku da se isključimo i ugasimo mozak.

Galupova studija iz 2018. godine sprovedena na 7.500 stalno zaposlenih u SAD pokazala je da oko dve trećine njih sagori na poslu.

Uzroci sagorevanja su uključivali:

nefer tretman na poslu
količinu posla koja ne može da se postigne
nejasnoće oko radnih zadataka
nedostatak podrške rukovodilaca
nerazumnu vremensku stisku
Doktorka Voker smatra da je nezdrava radna kultura verovatno jedan od najvećih uzroka stresa na poslu. U vreme kad su kompanije pod pritiskom da stalno smanjuju troškove, više toga se zahteva od manjeg broja zaposlenih. Ona veruje da je to aspekt problema kojima bi kompanije trebalo više da se bave.

„Iako kompanije pružaju neku vrstu podrške smanjivanju stresa na poslu, usredsređenost je prečesto na pojedinca”, kaže doktorka Voker.

„Preovlađujući stav je da su zaposleni ti koji osećaju stres. Zato ćemo im pomoći da se oporave, umesto da radimo na tome da promenimo opštu praksu na radnom mestu.

BBC News  | Šivani Кohok – BBC

Getti Images