Sve što vrućina radi ljudskom telu

Evropa doživljava rekordni toplotni talas. Na hiljade njih širom planete umire od raznih bolesti uzrokovanih vrućinom.

Brzo tuširanje može smanjiti telesnu temperaturu

Žestoki toplotni talas koji je zahvatio veći deo Zapadne Evrope prizvao je uspomene na leto 2003. godine, kada je na kontinentu umrlo na desetine hiljada ljudi.

Veoma vreli periodi nisu neuobičajeni u Evropi, ali se retko pojavljuju ovoliko rano tokom leta. Hitna pomoć je u stalnom stanju pripravnosti kako bi se izborila sa tekućim izazovima.

Ali velike vrućine nisu pogodile samo Evropu – više od 100 ljudi umrlo je u Biharu u severnoj Indiji, gde su temperature prošle nedelje prešle 50. podeok.

Kako, dakle, toplotni talasi ubijaju i šta možemo da uradimo da se zaštitimo od dugih perioda visokih temperatura?

Ko je ugrožen

Broj ljudi izloženih ekstremnim vrućinama značajno se povećao u 21. veku.

Stariji su ugroženi tokom vrućine

Između 2000. i 2016. godine, broj ljudi izloženih jakim toplotnim talasima povećao se za oko 125 miliona, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

U ovom periodu desio se veliki broj ekstremnih slučajeva, uključujući jedan 2003. godine, kada je od posledica vrućine u Evropi stradalo 70.000 ljudi, i drugi 2010. godine, kada je došlo do 56.000 smrti tokom 44-dnevnog toplotnog talasa u Ruskoj Federaciji (podaci SZO-a).

„Starije osobe, bebe i deca, trudnice, fizički i radnici koji rade na otvorenom, sportisti i siromašni skloniji su tome da više pate od vrućina”, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Stariji, trudnice i deca ugroženi su zato što im je imuni sistem slabiji.

Oni koji vreme provode napolju, na primer radnici na farmama i oni bez prave zaštite, neuporedivo su izloženiji suncu. Veći fizički napor zagreva telo, što ugroženima čini i one koji učestvuju u sportskim aktivnostima.

Vrućina i telo

Kao toplokrvnoj vrsti, naša tela se žestoko bore da održe unutrašnju temperaturu negde oko 37 stepeni Celzijusa.

Kupanje i plaža načini za borbu protiv vrućine

Kad se temperatura iz okruženja poveća, telo pokušava da otpusti toplotu.

„Ako se temperatura oko nas zadrži na duži period negde oko zdrave unutrašnje temperature naših tela, to onda postaje opasno”, kaže doktor Davron Mukhamediev, koordinator zdravlja za region Evrope pri Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (ICRF).

Vrućina tera srce da pumpa više krvi ka površini kože, odakle se toplota ispušta u vazduh. To je razlog zbog kog koža nekih ljudi izgleda crvenkasto u vrelim okruženjima.

Simptomi toplotnog udara

1.Glavobolja, nesvestica i nelagoda

2.Nemir i zbunjenost

3.Vrela, zarumenjena i suva koža

4.Ubrzano pogoršavanje stepena reakcija

5.Ubrzani ili jak puls

6.Telesna temperatura iznad 40 stepeni Celzijusa

 

(Izvor – Ambulanta Sent Džon, Velika Britanija)

BBC News |  Svaminatijan Natarajan – BBC S

Getty Images