Vežbe za bolje raspoloženje

FIZIČKA aktivnost je jedan od najvažnijih koraka u poboljšanju i očuvanju zdravlja. Jer, manjak rekreacije i nepravilan način ishrane su, kada se isključi genetika, glavni faktori rizika za nastanak hroničnih bolesti. Redovno vežbanje dokazano smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, osteoporoze, dijabetesa, depresije, gojaznosti…

Oni koji su fizički aktivni imaju izraženiji volumen mišića, bolji metabolizam i povećanu energetsku potrošnju. Pojedine studije pokazuju da je posle treninga čak do 72 sata povećana potrošnja energije, što je vrlo značajno kod procesa mršavljenja ili održavanja telesne težine.

Vežbanje podstiče proizvodnju lipoproteina visoke gustine (HDL) ili poznatijeg “dobrog” holesterola, a smanjuje nezdrave trigliceride. Zahvaljujući tome, krvotok funkcioniše normalno, što smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Dobrobit fizičke aktivnosti ogleda se i na konkretnom uticaju na psihološko zdravlje, jer stimuliše različite hemijske supstance u mozgu koje mogu da dovedu do osećaja sreće i opuštenosti. Poseban benefit je u tome da redovno vežbanje doprinosi boljem izgledu što dovodi do veće samouverenosti i samopouzdanja.

Od podjednakog značaja je i da rekeracija može da pomogne da se brže utone u san, koji je dublji, a samim tim zdraviji.

Ukoliko do sada niste izabrali svoj način rekreiranja, predlažemo vam neke od najklasičnijih vežbi da sa njima počnete da budete aktivni.

TRBUŠNjACI

Lezite na leđa i stavite ruke na potiljak. Noge savijte u kolenima. Podižite lopatice i grudi od podloge dok bi donji deo leđa trebalo da ostane priljubljen na podlogu. Pre podizanja udahnite vazduh, a dok se podižete izdišite. Uradite 30 trbušnjaka u tri navrata.

DžOGIRANjE

Brzo hodanje ili trčanje je takođe vrlo efikasan način za postizanje dobre fizičke forme. Da biste imali rezultat potrebno je da džogirate najmanje pola sata i da ubrzate otkucaje srca.

SKLEKOVI

Oslonite se na šake koje su malo šire od širine ramena, i na kolena. Zategnite stomak, zadnjicu i leđa. Udahnite vazduh, pa dok se spuštate ka podlozi izdišite. Uradite po 10 sklekova u tri navrata.

ISTEZANjE

 

Istezanje kičmenog stuba je jedan od najboljih načina prevencije da ne dođe do razvoja spondiloze i bolova. Da biste se istegli, nađite šipku koja odgovara vašoj visini i okačite se o nju i visite nekoliko trenutaka. Ponovite istezanje više puta.

ČUČNjEVI

Zauzmite stojeći stav sa ispravljenim leđima, zategnutim stomakom i zadnjicom. Noge su raširene u širini kukova. Udahnite, pa se na izdisaj spuštajte u čučanj, tako da kolena ne pređu ivicu nožnih prstiju, a zadnjicom težite kao da želite da sednete. Uradite po 15 čučnjeva u tri navrata.

 

Izvor: Večernje novosti