Prošle godine u prevremenu penziju otišlo 6.875 građana

OPERISALA sam srce, nakon čega su usledili dugotrajan oporavak i komplikovane procedure oko produženja bolovanja. Prvostepena komisija nije odobrila produžetak bolovanja iako se moje zdravstveno stanje pogoršalo, dok mi je drugostepena komisija uvidom u moje stanje odmah produžila bolovanje. Želela sam da podnesem zahtev za prevremenu penziju, ali sam se obeshrabrila shvativši da su mi male šanse da ostvarim pravo na to. Imam pune 34 godine radnog staža i 58 godina starosti, ali izgleda da to nije dovoljno za prevremenu penziju.

Ovako priča naša čitateljka Svetlana D. iz Beograda, koja je skoro tri decenije radnog staža provela radeći u državnom preduzeću pre prelaska u privatni sektor.

Pravo na prevremenu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja korisnika, odnosno prestankom radnog odnosa, osim za osiguranike koji obavljaju delatnost privatnih preduzetnika. U skladu sa pravilima, oni pravo na prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na prevremenu starosnu penziju, o čemu odlučuje nadležna komisija.

– Odlaskom u prevremenu starosnu penziju, obračunata penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenog starosnog uslova za redovan odlazak u penziju, a najviše do 20,4 odsto – objašnjavaju u PIO fondu. – Tokom 2018. godine pravo na prevremenu penziju ostvarilo je 6.875 korisnika u Srbiji.

Prevremena starosna penzija se isplaćuje od trenutka ispunjenja uslova za nju, odnosno ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava tj. od dana prestanka osiguranja.

KORISNICI prevremene starosne penzije imaju pravo da se ponovo zaposle, ali samo tako što će otpočeti sopstvenu delatnost.

– Po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavljanja te delatnosti, osiguranik ima pravo na ponovno utvrđivanje visine penzije, pod uslovom da je bio osiguran najmanje godinu dana tokom obavljanja te privatne delatnosti – kažu u Fondu PIO.

Novosti