Svetska banka: Rast Srbije ove godine 3,5 odsto

Svetska banka je u novom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan konstatovala da je privredni rast Srbije od 4,2 odsto u prošloj godini nadmašio očekivanja i predviđa da će u 2019. rast iznositi biti 3,5 procenata, a naredne godine 4,0 posto.
“U Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu Zapadnog Balkana, privredni rast je 2018. godine dostigao 4,2 posto, što je više od ranije projektovanih 3,5 posto. Ovaj rast je podstaknut potrošnjom i investicijama, delimično usled povećanja plata u javnom sektoru i penzija, te oporavka energetskog sektora nakon pada proizvodnje u 2017.”, navodi se u izveštaju koji je danas predstavljen novinarima u Beogradu.

Svetska banka takođe napominje da ekonomski rast na Zapadnom Balkanu beleži ubrzanje sa 2,6 post u 2017. godini na 3,8 posto lani, uz projekciju da će on u proseku iznositi 3,7 procenata u ovoj i idućoj godini.

Međutim, ovakvi izgledi su podložni rastućim spoljnim i domaćim rizicima, uključujući geopolitičke i trgovinske sporove, te sporiji od očekivanog tempa strukturnih reformi, upozorava se u izveštaju i ocenjuje da je stoga potrebno ubrzavanje reformi.

Zemlje u regionu, kako se dodaje, sada imaju priliku da unaprede reforme kako bi ublažile ove rizike usred sve većih zahteva javnosti za većim ekonomskim mogućnostima.

Uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora, navodi se i precizira da je prošle godine u regionu otvoreno samo 96,000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171,200 radnih mesta otvorenih 2017. godine.

Stopa nezaposlenosti je opala prošle godine, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade. U nekim zemljama je pad nezaposlenosti proizašao iz povećane neaktivnosti radne snage i emigracije, a ne zbog novootvorenih radnih mesta, smatra Svetska banka.

“Kreatori politika u regionu treba da sprovedu reforme koje mogu da dovedu do održivog zamajca privrednog rasta koji stvara radna mesta”, kaže Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Brzorastuće kompanije, kako napominje, stvaraju najveći broj radnih mesta na Zapadnom Balkanu, ali takvih kompanija je malo, naročito u poređenju sa drugim malim tranzicionim ekonomijama u Evropi.

“Uklanjanje prepreka koje malim preduzećima otežavaju takmičenje na tržištu i rast otvorilo bi nove mogućnosti za ljude, i ohrabrilo bi preduzetništvo i inovacije, povećalo bi zapošljavanje i oslobodilo potencijal ljudskog kapitala ovog dinamičnog regiona”, zaključuje Van Gelder.

U izveštaju se naglašava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju beleže pad javnog duga, a da je očuvanje ovih rezultata od ključnog značaja.

U većini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potrošnjom dominiraju veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja. Stoga unapređenje efikasnosti i pravednosti javne potrošnje, kao i jačanje mobilizacije budžetskih prihoda ostaju prioriteti za zemlje Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju Svetske banke.

U tom kontekstu, a prema navodima izveštaja, od vitalnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na povećanje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta.

U izveštaju se razmatraju opcije politika u oblastima kao što su politika konkurentnosti; oporezivanje; diversifikacija finansijskog sektora; i ekonomska povezanost.

Izveštaj takođe razmatra izazove ljudskog kapitala u regionu. Ukoliko ostanu nerešeni, ovi izazovi će ozbiljno ograničiti izglede za rast i smanjenje siromaštva.

Na primer, ulaganje u rani razvoj dece bi pomoglo poboljšanju rezultata u osnovnom i srednjem obrazovanju, a takođe bi opremilo učenika veštinama koje poslodavci traže.

Bolje usmereni programi socijalne pomoći bi pomogli siromašnim i ugroženim domaćinstvima da se zaštite od šokova, dok bi efikasniji zdravstveni sistemi pomogli u suzbijanju rasta hroničnih nezaraznih bolesti i smanjenju troškova koje građani iz svog džepa izdvajaju za zdravlje, zaključuje Svetska banka.

Očekujemo uskoro predlog Vlade o obračunu penzija i plata

Svetska banka očekuje da će Vlada Srbije ove godine predstaviti prve ideje za indeksaciju penzija i doneti Uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnom sektoru, izjavio je danas viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović.

Prema njegovim rečima, za ovu godinu je ostavljeno da se izradi formula kojom će se indeksirati penzije i uskoro bi trebalo da bude poznato koji je pristup izabran.

“Da li će se to biti u skladu sa inflacijom ili rastom plata, videćemo, imamo različite mogućnosti i očekujem uskoro prve ideje da se predstave javnosti, a mi smo tu da pružimo tehničku pomoć”, rekao je Šestović na predstavljanju ”Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan” Svetske banke u Beogradu.

Dodaje da je ova godina bitna i što se tiče plata u javnom sektoru, i podseća da se svih prethodnih godina radilo na sveobuhvatnom istraživanju za načine određivanja plata u javnom sektoru.

“Pripremljeni su neki podzakonski akti koji bi omogućili da se za svakog pojedinca odredi koeficijent i platni razred i na osnovu toga bi se odredila početna plata, a onda bi se kroz odluke vlade vršilo njihovo usaglašavanje sa tržišnim i budžetskim mogućnostima”, objasnio je Šestović.

Kaže da se očekuje i da će tokom leta biti izvršeno mapiranje svih zaposlenih, a taj novi sistem bi se, napominje, odrazio na budžet za 2020.

“To je kompleksan posao, pošto pričamo o 700.000 ljudi i nadamo se da će vlada uspeti da to uradi”, podvukao je Šestović.

Šestović: Keš krediti u Srbiji se uzimaju koliko i stambeni

Nivo ukupnih keš kredita u Srbiji otprilike je na istom nivou svih stambenih kredita i iznosi oko 3,5 milijarde evra, a to je pokazatelj da se ne ide u dobrom pravcu kreditne aktivnosti, rekao je danas viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović.

Prema njegovim rečima, uzimanje keš kredita je rizično iz razloga što su kamatne stope na te kredite veoma visoke, u nekim slučajevima su krediti indeksirani u odnosu na strane valute, a i uvek postoji rizik od gubitka stalnog posla.

“To je nešto što nas zaista brine. Sada imamo situaciju da je nivo ukupnih keš kredita otprilike na nivou svih stambenih kredita i to je sa makroekonomskog aspekta značajni indikator da to ne ide u dobrom pravcu kreditne aktivnosti”, rekao je Šestović na predstavljanju ”Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan” Svetske banke u Beograd.

Objasnio je da keš krediti imaju negativan uticaj na privredni rast, za razliku od drugih kredita koji se odobravaju građanima i koji imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast i privrednu aktivnost.

“Drugačije je kada banke odobravaju što veći broj stambenih kredita, onda oni vuku i građevinski sektor, dok keš krediti samo povlače potrošnju stanovništva i uvoz”, rekao je Šestović.
IZVOR: RTV