Zlatar: Presuda Karadžiću dugoročno će imati snažne efekte
Srbija je, pored Bosne i Hercegovine, podseća generalni sekretar Vijeća Kongresa bošnjačkih inteletualaca Emir Zlatar, jedina država u Savetu Evrope koja nije priznala genocid u Srebrenici.
”U Bosni i Hercegovini iz jasnog razloga, jer politički lideri iz reda srpskog naroda, iz Republike Srpske onemogućavaju donošenje takve rezolucije, a u Srbiji iz, još uvek , nejasnih razloga vladajuće elite koja vodi Republiku Srbiju. Evropski parlament je doneo tu rezoluciju i to je jedan izraz političke volje i zapravo izraz prihvatanja najvećeg svetskog suda UN koji je sudio ad hoc za zločine u bivšoj Jugoslaviji, a to je ICTY iz Haga’’
Presuda Karadžiću je, prema njegovim rečima, značajna iz razloga što je Karadžiču suđeno i kao prvom predsedniku Republike Srpske, a kako objašnjava do sada je kompletnom političkom i vojnom rukovodstvu Republike Srpske presuđeno za najteže oblike zločina protiv čovečnosti odnosno genocide i za sve druge zločine protiv međunarodnog prava.
’’Beograd se pravi nevešt, pokušava da izbegne svoju ulogu aiko smo imali presudu pred stalnim sudom pravde UN-a u Hagu u kojoj je Srbija u tužbi, koju je podnela Bosna i Hercegovina, osuđena i prwsuđena za nesprečavanje gebocida. Dakle, genocid se nedvosmisleno desio, definisano je ko ga je počinio, ali ova p0resuda Karadžiču, na određeni način je ’’manjakava’’ jer je bilo apsolutno sasvim dovoljno dokaza da se dokaže povezanost Radovana Karadžića kao predsednika da ih nazovem pobunjenih Srba u Bosni i Hercegovin i tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Zašto to sud nije presudio ostaje da se vidi, jer je presuda veoma obimna i sadrži mnogo dokumenata i činjenica koje će se izučavati u narednom periodu’’ objašnjava Zlatar.
Zlatar ističe da je nejasno izostala osuda zločina u sotalih sedam opština Bosne i Hercegovine, jer su kako objašnjava i sudije ustanovile u obrazloženju presude da zločini koji su počinjeni imaju elemente genocida, ali nije moglo sa sigurnošću utvrditi postojanje namere izvršenja genocida. To je, prema njegom rečima, jedini zločin koji traži utvrđivanje namere, pa se po tome razlikuje od svih drugih zločina protiv čovečnosti međunarodnog prava, za koji se ne dokazuje namera, već se ocenjuju dokumenti, činjenice i fakti. Zbog toga genocid i jeste najteži oblik zločina protiv čovečbosti i međunarodnog prava, ističe Zlatar.
’’Nejasno je to u potpunosti ostalo, međutim, evidentno je da bi presuđivanje genocida za sedam opština u Bosni i Hercegovini, koji se desio 1992. godine, sigurno dovelo u nepovoljan položaj samu međunarodnu zajednicu, odnosno najsnažnije i najuticajnije sile sveta, jer je 1991. godine bio uveden i stavljen embargo na naoružanje za zemlje bivše Jugoslavije. Nkaon toga se desio raspad i osamostaljenje republika, ali je embargo ostao na snazi, uprkos tome što je prema međunarodnom pravu i konvencijama UN-a svaka država, članica UN-a imala pravo da se naoružava i brani. Taj genocide je počinjen neposredno nakon prijema Republike Bosne i Hercegive u UN, 22. maja 1992. godine i sigurno je da bi se mogao dovesti u odnos taj embargo, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i tadašnja Evropska zajednica. I to je ono što jesu počinile vojno-političke snage bosanskih Srba, koje su zapravo bile ekspozitura tadašnje Vojske Jugoslavije čiji je vrhovni komadant bio Slobodan Milošević’’
Presuda Karadžiću, prema rečima generalnog sekretara Vijeća Kongresa bošnjačkih inteletualaca Emira Zlatara, imaće veoma značajnu ulogu u budućim procesima i odnosima ne samo u Bosni i Hercegovini i zemljama regiona, prvenstveno misleći na Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku, već i na implikacije prijema tih zemalja u članstvo EU.
’’Permanentno neprihvatanje presude za genocid Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku, Biljani Plavšić, te svim generalima Vojske Republike Srpske, koji su zapravo bili na platnom spisku Vojske Jugoslavije, imaće sigurno dalekosežne posledice. Ovo jeste jedna tačka koja je prilika za aktulenu vlast Srbije, pa i Republike Srpske da se odredi o postojanju i opstanku Republike Srpske na način ako još uvek Srbija i politika bosanskih Srba iz današnje Republike Srpske stoji na stanovištu da je Republika Srpska nastala 9. januara 1992. godine, a ne u Djetonu 1995. godine, dakle ako se ne razdvoje te dve Republike Srpske, prv akao zločinačka i genocidna tvorevina, a druga kao deo opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, te se bude insistiralo na tome da se slave Karadžić , Mladić i drugi zločinci, sigurno će dovesti do nestanka Republike Srpske u narednom periodu’’
Zlatar ističe da Republika Srpska ima šansu da opstane samo kao jedan bosansko hercegovački entitet, na bazi Dejtonskog mirovnog sporazuma i sprovođenja svih njegovih aneksa, odnosno da se bosansko hercegovačko društvo i država integrišu, te da svi njeni građani i narodi imaju jednaka prava na celom njenom prostoru i teritoriji.
On na kraju zaključuje da će presuda Karadžiću dugoročno imati snažne posledice, a kratkoročno se, objašnjava, neće puno toga promeniti, sve do momenta kada počnu pregovori Bosne i Hercegovine sa EU, jer ponavlja, nije odživo negiranje zločina i genocida i takva je praksa neprihvatljiva za zemlje EU.
’’Ono što očekujemo od Vlade Srbije jeste jasan i nedvosmislen stav po presudama Međunarodnog suda pravde u Hagu, jednu jasnu rezoluciju o osudi genocida i genocidne politike Karadžića, Mladića i ostalih pravosnažno osuđenih u Hagu, i to je jedini način da se normalizuju odnosi i stvori poverenje u normalizaciji odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine’’
Razgovarala: Senada Kalić
