Na današnji dan pre 16 godina ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić

Na današnji dan pre 16 godina ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić, a taj datum biće obeležen šetnjama, polaganjem venaca i cveća na njegov grob i na mestu pogibije – u dvorištu vlade.

Predstavnici DS-a će u prepodnevnim časovima položiti vence na Đinđićev grob u Aleji zaslužnih građana, a od 18 časova će zajedno sa organizatorima protesta “Jedan od pet miliona” organizovati memorijalnu protestnu šetnju “Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami” – od Filozofskog fakulteta do zgrade Vlade.

U pozivu na tu šetnju navedeno je da će građani imati priliku da odaju poštu “velikom vizionaru, čije je ubistvo trenutna vlast slavila”.

Polaganjem venca i cveća u dvorištu Vlade poštu ubijenom premijeru odaće i aktuelna predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i članovi njene vlade.

Liberalno-demokratska partija organizovaće tradicionalnu “Šetnju za Zorana”, od sedišta LDP-a do dvorišta Vlade.

U Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana promocija izdanja “Besede u Zoranovu čast 2006-2018”, kao i proglašenje pobednika prvog takmičenja “Zoran Đinđić hakaton”.

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović. Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek.

Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Đinđić je bio i jedan od osnivača DS-a, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik DS-a.

Bio je i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.

Beta

A. Ni.

Podeli