Škrijelj: Bošnjaci autohton narod na prostoru Sandžaka, ustavne reforme neophodne za vraćanje statusa naroda Bošnjacima

Kandidat za većnika sa izborne liste „Samoopredjeljenje“ Ahmedin Škrijelj rekao je na konferenciji za medije  da je cilj liste rešavanje statusnog pitanja bošnjačkog naroda, ravnopravnost i unapređenje trenutnog položaja, ali i rešavanje statusa Sandžaka.

“Naš program predstavlja  odgovor na ključne statusne, nacionalne i političke probleme, izazove i potrebe Bošnjaka u Srbiji. Ustav SFRJ iz 1974. godine Bošnjacima je priznao status konstitutivnog i ravnopravnog naroda sa ostalim narodima u tadašnjoj državi. Međutim, protivno našoj volji i bez našeg pristanka, ta država je razbijena, a Bošnjacima u Srbiji i dan danas nije vraćeno ranije stečeno pravo naroda. Jedan od naših programskih ciljeva je sprovođenje ustavnih reformi sa ciljem da se Bošnjacima, Ustavom utvrdi status konstitutivnog naroda“, kazao je Škrijelj.

On je apostrofirao da je sprovođenje ustavnih reformi nužan proces kroz koji Srbija mora da prođe, ukoliko želi da se postane uređena država zasnovana na vladavini prava u kojoj su svi građani jednaki bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

„Bošnjaci su autohton narod na prostoru Sandžaka i predstavljaju deo jedinstvenog nacionalnog korpusa sa Bošnjacima Bosne i Hercegovine i drugih država nastalih raspadom SFRJ“, rekao je Škrijelj.

Škrijelj je čestitao Stranci demokrtske akcije (SDA) Bosne i Hercegovine na izbornoj pobedi na jučerašnjim izborima, navodeći da je to snažna poruka Bošnjacima u Sandžaku.

“Rešavanje statusa Bošnjaka u Sandžaku ali i Sandžaka došlo je na dnevni red, i ovo pitanje će se rešavati kroz dijaloge Bosne i Srbije, kao i Srba i Bošnjaka”- objasnio je Škrijelj.

Izbori za nacionalne savete manjina u Srbiji biće održani 4. novembra, a Republička izborna komisija do sada je za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine proglasila liste „Samoopredeljenje- dr Sulejman Ugljanin“, „Matica bošnjačka- akademik Muamer Zukorlić muftija“ i „Vakat je- prof.dr Sait Kačapor”.

K.R.