KRIZA TURSKE LIRE NE POGAĐA SRBIJU

Za ovo leto je kasno, ali već sledeće godine letovanje u Turskoj moglo bi biti mnogo jeftinije nego ove godine zahvaljujući ogromnom padu turske lire prema evru i dolaru.

U poslednjih mesec dana lira je izgubila 38 odsto vrednosti u odnosu na evro. Doduše, već sada turisti u Turskoj mogu da se uvere kako svoje dolare ili evre mogu da kupe mnogo više nego ranije.

Aleksandar Seničić, generalni sekretar JUTA-e, ističe pak da su ovogodišnji aranžmani već ugovoreni još prošle godine i to u čvrstim valutama, dolaru ili evru, tako da se ne mogu očekivati jeftiniji aranžmani ove godine, ali „biće jeftiniji šoping i vanpansionska potrošnja”, piše Danas.

U poslednjih godinu dana lira je prema evru pojeftinila čak 86,6 odsto, dok se prema dolaru prepolovila. Istovremeno inflacija u Turskoj ne prati skok kursa stranih valuta i iznosi oko 16 odsto na godišnjem nivou. Ekonomista Ivan Nikolić smatra da bi jedna od glavnih posledica slabljenja lire mogao biti rast konkurentnosti turske privrede, pre svega turizma.

– To nije tako loše za naše turiste kojima će letovanje biti jeftinije – ukazuje dodajući da je trgovina Turske i Srbije koja je prošle godine iznosila oko milijardu evra, suviše mala da bi tamošnja kriza mogla biti rizik i po našu privredu. On dodaje da iako je ovo veliki pad lire turska privreda je navikla na oscilacije valute i dvocifrenu inflaciju. Inače, procenjuje se da je ove godine 40.000 turista iz Srbije izabralo Tursku.

Srbija je prošle godinu u Tursku izvezla robu u vrednosti od 273,2 miliona evra, a uvezla za 725,4 miliona evra. U Srbiji posluje i jedna turska banka, Halkbanka, koja je kupila Čačansku, ali njen tržišni udeo od 1,2 odsto u 2017. ne predstavlja rizik za srpski finansijski sektor.

Ono što bi moglo da pogodi srpsku privredu je eventualno zaustavljanje priliva investicija iz Turske s obzirom da je u maju na samitu srpsko-turske privrede najavljeno nekoliko ulaganja, pre svega u tekstilnu industriju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da treba videti koliko te firme koje žele da investiraju izvoze i zavise od promena deviznog kursa, ali upozorava da ako bi se našle u problemu, verovatno je da će ili odustati ili zamrznuti odluke o investicijama dok se situacija ne smiri.

– Cela ova kriza u Tursko je više političko ili psihološko nego ekonomsko pitanje. Njihova ekonomija je prošle godine porasla za više od sedam odsto i od 2000. raste po visokim stopama. Zbog toga je teško naći čisto ekonomsko opravdanje za ovo što se dešava u Turskoj – ocenjuje Kovačević.

Ipak neki američki analitičari tvrde da je privredni rast Turske u velikoj meri bio zasnovan na građevinarstvu, koje je finansirano iz inostranih kredita i da se sada kreditori pitaju da li će dobiti svoj novac nazad.

Jedan od kanala kojim bi se kriza iz Istanbula prelila i na Balkan mogao bi biti odliv kapitala velikih, pre svega američkih investicionih fondova iz rastućih ekonomija u koje se svrstavaju i Turska i Srbija. Ipak, Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je kriza turske lire posledica sankcija SAD i to zbog jednog slučaja tako da nema razloga da se to prelije na druge ekonomije.

– Indirektno, rizik postoji s obzirom da je Turska veliko regionalno tržište i da primamo investicije odatle. Efekte će osetiti oni koji trguju sa tom zemljom, a i investicije bi mogle biti manje, mada očekujem da će se ovo rešiti pre nego što se pokažu eventualni efekti – ocenjuje Šoškić.

Iako, turska lira već godinama polako slabi prema dolaru, iznenađujući udar je doživela prošle nedelje kada je u petak izgubila čak 25 odsto na vrednosti i to nakon što je SAD tražila od Turske da pusti na slobodu sveštenika Endrjua Bransona, saradnika Fatiha Gulena, koji već dve godine leži u turskom zatvoru zbog optužbi za terorizam i špijunažu.

Nakon odbijanja turskog predsednika Tajipa Erdogana, američki predsednik Donald Tramp je najavio carine od 50 odsto na turski čelik. Ubrzo se retorika zaoštrila, pa je Erdogan pozvao sunarodnike da menjaju devize i zlato u lire optužujući SAD za ekonomski rat.

Posle svakog zapaljivog govora Erdogana ili Trampovog tvita, finansijska tržišta bi reagovala prodajom lira. Turske vlasti su upozorile da svi koji objavljuju lažne vesti o kompanijama, bankama i finansijskim institucijama mogu biti osuđeni na zatvor od dve do pet godina.

Osim toga, centralna banka je objavila da će obezbediti dovoljno sredstava kako bi banke ostale likvidne, ali je uvela i oblik kapitalne kontrole ograničavajući koliko banke mogu da zamene lira devizama.

Izvor : DANAS.RS

Podeli