“Granica s bankom je kad kažete doviđenja, uradite to”

Beograd — Banke u Srbiji najavile su da će od oktobra povećati naknade za neke proizvode, stručnjaci kažu da ih ne čudi i da koriste letnje vreme.

“Svaka negativna informacija gleda se da ne izazove preveliku pažnju pa i banka koristi da u neko tako doba, npr. subotom ujutru pošalje mejl da povećava neke naknade…pitanje je da li sve te tarife da pitate građane razumeju li cenovnike na 10-ak strana. Zašto ja kao korisnik ne bi dobio samo ono što mene zanima“, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica u Jutru Prve TV.

Prem a njegovim rečima, regulator, u ovom slučaju Narodna banka Srbije,  možda na pogrešan način sprovodi regulisanje tržišta jer forsira banke na neku komunikaciju koja je pogrešna i građani ne razumeju, rađa se revolt i evo onda reagujemo na povećanje tarifa.

Dejan Gavrilović iz Efektive kaže da se o povećanju naknada banaka zna ono što se pročita u medijima i što se oseti na sopstvenoj koži, a reč je kako kaže o najavi naplate usluga provera stanja na bankomatu, slanja poruka, opomenama banke, nekih transakcija. Nešto od toga je bilo i ranije naplaćivano, navodi.

„Banke koriste priliku da dodatno zarade, svaka banka ima projekciju svojih prihoda i vide da im osnovni prihod od kamata očigledno pada, dobrih klijenata kreditno sposobnih je sve manje i banke se dovijaju da nadonakde prihod“, navodi on.

„Nije prvi put da banka promoviše uslugu kao besplatnu a onda se pojavi naknada kasnije. Sada klijenti moraju da budu obavešteni o tome, ranije je to bilo češće. Na mala vrata se uvodi trošak od 10 ili 15 dinara ali na veliki broj klijenata to je ogromna suma“, kaže Gavrilović.

Na pitanje koja je to mesečna suma koju izdvaja svako od nas ko je klijent neke banke, Uzelac odgovara da to zavisi od korišćenja, ali prosečno od minimalno 200 ili 300 dinara ali je negde samo održavanje tekućeg računa 600 dinara, može mesečni trošak da bude i 1.000 dinara.

„Zanimnjiv trik koje banke koriste jeste da će vas vezati stambenim kreditom da budete njihov klijent a eto slučajno je njihovo održavanje najskuplje na tržištu“, navodi on.

i to je kako ocenjuje loše jer banke zvuče prilično nepošteno. „Mi to stavljamo u folder skrivenih troškova a cilj je konkurencija, da može da kaže 2% je kredit a sve ostalo sitno je pa i menica od 50 dinara “.

A na konstataciju šta govori to što su sve banke odlučile da uvedu nove naknade, Uzelac kkaže da to znači da su se dogovorili. „Znači da komuniciraju“.

„Ako postoji situacija da se banke dogovaraju, ima posla i za druge institucije i za Komisiju za zaštitu konkurencije“, smatra Gavrilović.

Njegov je stav i da NBS treba da se ,pozabavi važnijim stvarima nego što je to da objavi detaljan cenovnik transakcija na 10 strana koje klijenti ne razumeju. Reč je, po njegovom mišljenju, o problemu kredita u CHF, kao i provizijama za obradu kredita. Podsetio je da je Vrhovni kasacioni sud presudio da je to nezakonito a banke to i dalje rade.

IZVOR: B92