Sve provizije na videlo

Banke će uskoro morati građanima i privrednicima da ispostave zbirnu listu svih naplaćenih naknada. Novi propisi će olakšati građanima izbor banke koja ima najjeftinije usluge.

KOMPANIJE koje barataju milionima dinara nisu ni svesne koliko novca svakodnevno ostavljaju svojim bankarima. Kada zaživi nova verzija Zakona o platnim uslugama, koji je već u skupštinskoj proceduri, banke će morati svojim klijentima minimum jednom godišnje, bez dinara troška, da ispostave spisak sa svim naplaćenim provizijama i naknadama povezanim s platnim računom. Ovo pravilo važiće za sve bankarske klijente, uključujući i građane.

– Kada je reč o privrednim subjektima, a imajući u vidu specifičnosti njihovog poslovanja, predložena je obaveza pružaoca platnih usluga da preduzećima i preduzetnicima izveštaj o naplaćenim naknadama dostavi na njihov zahtev – rečeno je, za “Novosti”, u Narodnoj banci Srbije.

Novi propis pred poslanicima će se naći početkom juna. Kada zakon dobije “zeleno svetlo”, i građani i firme moći će, bez teškoća, da se detaljno informišu o ponudama svih banaka i da ih, kako ukazuju u NBS, vrlo lako upoređuju i izaberu banku koja im odgovara.

– Upravo zbog toga može se očekivati da će konkurencija među pružaocima platnih usluga biti veća, a samim tim i cene usluga niže nego što je sada slučaj – ističu u NBS.

A cene korišćenja bankarskih usluga nisu male. Koliko god da banke građanima naplaćuju provizije i namete na razne usluge, za firme je situacija još komplikovanija. Bankari preduzećima zaračunavaju tarife i kad uplaćuju pazar, i kad podižu keš sa svog računa, i kada plaćaju dobavljačima, i kada namiruju troškove. Uz to, u većini banaka jedna je tarifa za naloge ispostavljene pre 13 časova a druga posle tog vremena. Minimalni iznosi kreću se od 30 pa do više od 100 dinara. I samo minut vremena u pojedinim bankama znači dupli trošak.

Banke ovu “vremensku” razliku pravdaju propisom Narodne banke Srbije. Ali u NBS navode da je razlika u trošku koji ona zaračunava bankama u različitom delu dana svega jedan dinar, te da to nikako ne može biti opravdanje za visoke provizije za preduzeća.

NBS naknadu bankama za takozvana mala plaćanja, to jest transakcije do 300.000 dinara, u proteklih 15 godina naplaćuje na sledeći način: za naloge dostavljene do 10.30 – tri dinara po nalogu, za naloge dostavljene do 12.30 – 3,50 dinara po nalogu i za naloge dostavljene posle 12.30 – 4,50 dinara po nalogu.

– Navedenom politikom naknada učesnici se podstiču na to da dostavljaju naloge za plaćanje ranije tokom radnog vremena sistema, kako bi se obezbedio nesmetan tok izvršavanja tih naloga u sistemima tokom radnog dana, ali i stimulisali da plaćanja klijenata dostavljaju što ranije – ističu u NBS.

Dakle, banku, učesnicu u RTGS i Kliring platnom sistemu NBS, izvršenje platnog naloga njenog klijenta koji je ispostavljen do 12.30, za platnu transakciju do 300.000 dinara košta tri i po dinara. A banke potom privrednicima zaračunavaju minimum deset puta veće iznose.

Ne sporeći pravo banaka da naplate naknadu za pružene usluge svojim korisnicima, u skladu sa svojom poslovnom politikom i težnjom za ostvarivanjem konkurentske prednosti u odnosu na ostale banke, u NBS ističu da je nesumnjivo da iznos naknada koje NBS naplaćuje bankama za usluge svog platnog sistema ne može biti razlog zbog kojeg banke naplaćuju više naknade za svoje usluge klijentima nakon npr. 13 časova, imajući u vidu da je razlika u naknadama koje NBS naplaćuje u toku poslovnog dana više nego simbolična: jedan dinar.

BEZ PRAVILA

SVEGA nekolicina banaka u Srbiji privrednicima zaračunava istu cenu za platne naloge tokom celog dana. Pojedine čak trostruko više naplaćuju naloge u papiru u odnosu na elektronske. Za uplatu pazara na sopstveni račun minimalne provizije se trenutno najčešće kreću od 50 do 100 dinara, odnosno 0,1 odsto od iznosa. Nalozi za plaćanje koštaju bar 40 dinara, ili u procentima minimum 0,08 odsto od iznosa na nalogu. Uz to, nemaju sve banke utvrđenu gornju, maksimalnu granicu provizije, već ona zavisi od iznosa na nalogu… Privrednici plaćaju i kad podižu novac sa računa, za šta jedna banka zaračunava minimum 200 dinara na papirne novčanice, odnosno 0,5 odsto, i čak dva procenta na – kovanice.

Izvor: Vecernje novosti