Dualno obrazovanje šansa za posao
Koje prednosti donosi školovanje po modelu koji predviđa da đaci praktično znanje stiču u kompanijama.
MALO u učionicama, malo u kompanijama – ovako izgledaju školski dani učenika srednjih škola koji se obrazuju prema dualnom modelu. U zavisnosti od razreda i da li su na trogodišnjem ili četvorogodišnjem školovanju, menja se i dužina vremena koje provedu učeći uz rad. Samo prvaci “ne peku zanat” u firmama, već u školskim radionicama.
Dualno obrazovanje donelo je mnogo novina u srednje stručno obrazovanje i to ne samo u trogodišnje, zanatske profile, već i u četvorogodišnje.
Prema rečima Gabrijele Grujić, pomoćnice ministra prosvete zadužene za dualno obrazovanje, kvalitet standarda kvalifikacija profila po dualnom modelu, između ostalog, čini upravo i tačno propisan broj časova stručne nastave za svaki profil u školi i kompaniji.
– Profile izrađuje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji je i ove godine pokazao visok stepen odgovornosti, jer je tim ove institucije u odnosu na prošlogodišnjih 19 dualnih obrazovnih profila izradio ili modernizovao još 11 novih – naglašava Gabrijela Grujić.
– Podrška poslodavaca je i ove godine bila velika. Primenjena je i nova metodologija upisne politike koja uključuje više relevantnih partnera u donošenje odluka o profilima koji će biti zastupljeni od ove školske godine. Partneri su Privredna komora Srbije, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici poslodavaca, školske uprave, predstavnici škola…
Zakon o dualnom obrazovanju, naglašava naša sagovornica, strogo je definisao uslove pod kojima se učenje uz rad odvija. Učenici, odnosno njihovi roditelji, potpisuju ugovor sa poslodavcem, a ugovore imaju i poslodavci sa školama.
Ona naglašava da ovakav vid obrazovanja donosi veliku korist svima, od učenika, preko škola i poslodavaca, do celog društva. Privredu čini konkurentnijom, učeći kroz rad đaci stiču veštine u realnom radnom okruženju, na savremenoj opremi, a to im omogućava brže zapošljavanje. Učenje po dualnom modelu pruža im i šansu da nastave školovanje i imaju prohodnost ka visokom obrazovanju, ukoliko odluče da žele da upišu fakultet ili visoku školu.
Da bi se sprečile bilo kakve zloupotrebe, zakon propisuje uslove pod kojima kompanije mogu da postanu “vežbaonice” za srednjoškolce.
Definisana su i pravila zaštite učenika tokom učenja na radu, a njihovi instruktori moraju da imaju posebne licence. Ukoliko poslodavac raskine ugovor sa školom, đacima mora da bude obezbeđen nastavak školovanja kod drugog poslodavca.
– Učenici prema Nacionalnom modelu dualnog i preduzetničkog obrazovanja nisu zaposleni u kompanijama već učestvuju u učenju kroz rad uz strogo poštovanje ishoda i fonda časova propisanih nastavnim planom i programom – naglašava Gabrijela Grujić.
– Svi trogodišnji dualni obrazovni profili imaju pod određenim uslovima prohodnost ka višim nivoima obrazovanja. Ovim odredbama zakona vraćamo u sistem i nepravedno isključene profile u trogodišnjem trajanju koji mladima pored kvaliteta znanja mogu doneti i brzu zapošljivost. Među njima se nalaze profili, kao što su operater za izradu nameštaja, operater za preradu metala, modni krojač…
Naša sagovornica najavljuje da će u narednom periodu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izraditi i tri pravilnika u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju koji će bliže odrediti uslove u pogledu načina raspoređivanja učenika za učenje kroz rad kod poslodavca, program obuke za instruktora i bliže uslove polaganja ispita za instruktora, kao i pravilnik o sastavu tima i aktivnostima tima za karijerno vođenje i savetovanje u dualnom obrazovanju.
