“DA SE ČOVEK VRATI PRESUDI DUŠA” Ušteđevinu iz Francuske uložio u Goražde, voli podneblje u kojem je ODRASTAO

Aljo Hodžić odlučio je da se, nakon pune četvrtine veka provedene u Francuskoj, vrati na svoju Drinu.

U  mestu Glamoč, na periferiji Goražda, izgradio je kuću, podigao plantažu malina i mali voćnjak kako bi radio ono što voli i što u Lionu nije mogao pa svakog dana ulepšava dvorište, a društvo mu prave dva umiljata, rasna psa.

– Bilo je veoma teško na taj način pronaći svoje mesto na ovoj planeti. Svi vas gledaju s neke visine, ljudi vas više žale nego što vam žele pomoći – kaže Hodžić.

Poput većine Bosanaca, i Aljo se uspeo snaći, ali ne u svojoj struci nego u građevinarstvu, gde je napredovao do pozicije tehničkog direktora jedne velike kompanije.

Ušteđevinu iz Francuske uložio je u Goražde, jer voli podneblje u kojem je odrastao.

Radovao se prvim gajbama malina koje je sam proizveo, sa svoja dva psa uživa u zrakama zimskog sunca, a odnos s komšijama je iskreniji i srdačniji.

No, vratio se u nešto što, kako kaže, ne liči ni na šta.

Najteže mu je što shvata da čovek nije zaštićen, što radnici rade produženo i vikendom, pa mladi odlaze da u tuđoj zemlji pronađu komad hleba.

– Da se ljudi vrate u Bosnu, presudi duša, jer mi još nismo u kapitalizmu koji tamo gazi godinama, u kojem je sve manje druženja, a sve više interesa. Ali, i ovde je sve više egoizma. To je posledica sistema, nisu za to ljudi krivi – ističe Hodžić.

Porodica u Lionu

Hodžićevi supruga i deca žive u Lionu i to su, kaže on, Bosanci izgubljeni za ovu zemlju.

I sam je u dilemi može li ostati u državi u kojoj se smeće baca u šume i potoke, u kojoj vlada korupcija i gde zakoni za neke ne važe.

Izvor: Avaz/Blic