Epidemija malih boginja u Srbiji – do marta

Epidemija malih boginja verovatno će trajati do marta, rekao je danas epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović

Epidemija malih boginja u Srbiji verovatno će trajati do marta, iako je to teško predvideti jer tok epidemije i kretanje morbila zavisi od obuhvata vakcinacije, rekao je epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

Za Radovanovića je ohrabrujuće što poslednjih sedmica, kako je primetio, sve više roditelja dovodi decu na vakcinaciju što utiče na tok epidemije.

”To je jedna od najzaraznijih bolesti i nivo otpornosti populacije mora da bude izuzetno visok, čak 95 odsto. Mi smo 1971.godine uveli vakcinaciju, a 1996. smo uveli dve vakcine i godine su vakcinisana deca pred polazak u školu, tako da su oni koji su rođeni posle 1990.godine zaštićeni”, rekao je epidemiolog za RTS.

Objasnio je da deca koja imaju imunološke poremećaje, leukemiju, akutne zarazne bolesti ili alergije ne mogu da se vakcinišu i da je jedini način da takva deca budu bezbedna da okruženje bude imuno.

”Akumulirao se vremenom broj nevakcinisane dece, naročito u urbanom sredinama. Kada gledamo statistiku Vojvodina ima viši obuhvat, ali izuzetak je Novi Sad i nije slučajno što se tamo pojavila epidemija”, smatra Radovanović i dodaje da je razumno ”što zdravstvene vlasti propisuju vakcinaciju do 14 godina i da bi vakcinacija starijih od 30 godina bila preporučljiva u vanrednoj situaciji”.

Na konstataciju da se u javnosti uz MMR vakcinu često vezuje pojava autizma, Radovanović navodi da se radi o jednoj o najštetnijih zabluda lansiranih u medicini poslednjih decenija.

”Ove dve pojave nemaju apsolutno nikave veze osim što se vremeski podudaraju zato što u drugoj i trećoj godini roditelji obično uočavaju da nešto nije u redu sa detetom i povezuju to sa vakcinacijom. Međutim, stručnjaci mogu da otkriju autizam mnogo pre prvog rođendana”, tvrdi epidemiolog.

Upitan da li odgovornost zdravstvenih radnika, posebno pedijatara, u ovom trenutku treba da bude veća, Radovanović kaže da mnogi pedijatri idu ”linijom manjeg otpora” i preporucuju vakcinu tek kada dete prohoda i progovori.

”Ozbiljne naučne studije pokazuju da su komplikacije, ma kako bile retke, najmanje ako se vakcina daje između 12. i 15. meseca što je predviđeno našim kalendarom. Ma kako visoka temperatura posle vakcinacije delovala uzmenimirujuće za roditelje, koja se javlja kod dece starije od 15 meseci, to je ništa u odnosu na bolesti od koje umiru nevakcinisani”, naglašava epidemiolog.

 

Izvor: Večernje novosti