Badnji dan i Božić

Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Badnji dan, a u nedelju Božić. Oba praznika vezana su za narodne običaje koji se razlikuju na selu i gradskoj sredini.

Božić je najradosniji praznik kod Srba. Prvi dan je uvek 7. januara i praznuje se tri dana. Ljudi se pozdravljaju: “Hristos se rodi!”, a otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”

Dan uoči Božića, 6. januar se zove Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Rano ujutru se kreće u šumu po badnjak (u gradovima se uglavnom kupuje), loži se vatra i peče pečenica. Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić.

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se među pravoslavnim vernicima za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su “kao Božić i Badnji dan”. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Večera je posna, najčešće se sprema prebranac, sveža ili sušena riba, kao i druga posna jela.

Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost. On se zove položajnik ili polažajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi sreću u kuću.

Rano ujutru na Božić domaćica mesi testo od kojeg peče pogaču česnicu. U nju se stavlja metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Kada je pečena, iznosi se na sto na koji je postavljen Božićni ručak. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić – biće srećan cele godine.