Ljajić: “Rekonstrukcija Vlade moguća”

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Haški tribunal, koji krajem godine završava svoj rad, doneo delimičnu satisfakciju porodicama žrtava, iako nisu svi ratni zločinci procesuirani, doneo je zaostavštinu i građu koja će moći da se koristi, ali da je njegov rad pratio i niz kontroverzi po kojima će takođe ostati upamćen.

“Tribunal je posledica nespremnosti domaćih pravosuđa da sude za dela ratnih zločina. Ono što jeste kontroverza pre svega su nerazumno dugi postupci, što se na početak nekih suđenja čekalo po nekoliko godina, što se eto desi i da se čovek ubije pred kamerama, dalje slučaj ‘Šešelj’ je bio krajnje problematičan, u tom predmetu je sam Tribunal ušao u ćorsokak…”, izjavio je Ljajić u emisiji N1 direktno.

Kako je rekao, moglo bi u nedogled da se navode sve negativnosti tog suda. “Ali, činjenica je da ni ovaj, ni jedan drugi sud nije nadležan da pomiri narode i države”, rekao je Ljajić.

Ljajić je rekao i da je skeptičan po pitanju procesa pomirenja u regionu “sa Haškim sudom ili bez njega”.

“Ovde ne postoji spremnost za suočavanje s prošlošću, nijedna strana, niko se ni za milimetar neće promeniti i ja sam vrlo skeptičan da može do pomirenja doći…ta priča se teško prima”, rekao je Ljajić.

Ljajić, koji je 13 godina na čelu Saveta za saradnju s Haškim tribunalom, rekao je da Haški sud nije sudio ni Srbiji ni Hrvatskoj, već da je utvrđivao individualnu krivicu i procesuirao one za koje je smatrao da su krivi za ratne zločine.

“Svako treba da prihvati presude iz Haga, bez obzira na sve kontroverze koje su pratile rad tog suda” , rekao je Rasim Ljajić.

Dodao je da, što se tiče Srbije, ona je ispunila sve zahteva Tribunala koje su od nje traženi, osim onog koji se odnosi na izručenje troje radikala zbog nepoštovanja suda i uticanja na svedoke.

“Slušam sada da u Hrvatskoj neko pokreće postupak protiv Mesića jer je dao transkripe razgovora koji osuđuju ‘hrvatsku šestorku’….Mi smo sve predali, a bili smo dugo optuživani da krijemo dokumentaciju. Srbija je imala 2.082 zahteva iz Haga, na sve je pozitivno odgovoreno, na stotine hiljada dokumenata je predato tom sudu”, rekao je Ljajić i dodao da su sva ta dokumenta otvorena.

Zbog toga ga čudi što je Srbija označila za tajna dokumenta u suđenju Mladićevim jatacima pred domaćim sudom.

“Iskren da budem, video sam brojna dokumenta, uključujući i ta, ne znam šta tu ima da se skriva, kada je sve bilo potpuno transparentno, posebno Tribunalu”, rekao je.

Ministar kaže i da je posle rada Tribunala ostala obimna građa koja će služiti svima – istoričarima, analitičarima, političarima…

Kako je rekao, na osnovu svih podataka, sada se može rekontruisati do detalja kretanje Ratka Mladića i njegovo skrivanje.

“Mislim da sada, sa ove distance, možemo da rekonsruišemo do detalja njegovo kretanje i skrivanje. Žalosno je što nismo u realnom vremenu imali te informacije”, rekao je Ljajić i naveo da je “Mladić 1997. godine ušao u Srbiju, a da je pre toga bio kod Han Pijeska”.

“Od 1997. do trenutka izručenja Slobodana Miloševića 2001. godine, Mladić je praktično bio slobodan građanin. Dok se lečio, on je koristio tri lažna imena. Poslednji put viđen je na utakmici Srbija-Kina 2000. godine. Posle izručenja Miloševića, Mladić odlazi iz stana u kojem je boravio i krije se u tri vojna objekta – Stragari, Krčmar i Rajac. Kada je 2002. godine usvojen Zakon o saradnji s Hagom, Pavković naređuje da se Mladić iseli iz vojnih objekata. On senajpre tome opire, a onda odlučuje da ode. Jedan od jataka dolazi po njega i uzima da sa VMA i odvodi u jedan od stanova u Beogradu. Mladić je promenio sedam stanova do 2005. godine. Onda odlazi u Šid i Sremsku Mitrovicu, onda i u Moštanicu, gde se sprovodi akcija 5. aprila 2005. godine, kada je policija upala u susednu kuću, a ne u onu u kojoj se nalazio. Posle toga je otišao u Lazarevo, gde se krio do hapšenja”, opisao je Ljajić kretanje generala Mladića.

Na pitanje da li su srpski generali ratni zločinci ili heroji, Ljajić je rekao: “Videli ste poslanike u parlamentu koji tvrde da oni jesu heroji. Ja mislim da je to pogrešan pristup”.

Kako je naglasio, takvih interpretacija će biti i to se ne može sprečiti, i to u svim državama bivše Jugoslavije.

Predavanje Vladimira Lazarevića izazvalo očekivane reakcije

“Ja bih izbegavao bilo kakvu vrstu medijskih eksponiranja ljudi koji su osuđeni za ratne zločine, bez obzira kakav stav ima bilo ko o tim ljudima. Kada sam video prvi put vest, očekivao sam da će biti ovakvih reakcija. Treba da izbegavamo takve stvari, da ne dajemo argumente koje će štetiti našoj zemlji”, rekao je Ljajić.

Na pitanje da li Hrvatska može da podnese tužbu za ratnu odštetu protiv Srbije, kako je najavljeno u nekim medijima, Ljajić je rekao da je to besmisleno.

“To je potpuno besmisleno, ne postoji nikakav osnov za to…Mi smo imali jedan postupak koji je Hrvatska vodila protiv Srbije, a onda je i naša zemlja podnela kontratužbu. Obe tužbe su odbačene i ne očekujem nikakav drugi postupak. A ako ga neko i pokrene, nema šanse da ima bilo kakav pozitivan ishod”, ocenio je Ljajić.

Komentarišići posetu članova Predsedništva BiH Beogradu, Ljajić je rekao da su odnosi očigledno pogoršani.

“Dosta tužno. Ja sam bio u delegaciji s Vučićem kada smo pre neko meseci bili u Sarajevu. I pre toga smo ugostili delegaciju iz BiH. Ova poslednja poseta je bila potpuno drugačija, potpuno različita stanovišta trojice članova Predsedništva BiH, bilo je više mišljenja nego ikad pre”, rekao je Ljajić.

Po njemu, to nema veze sa Srbijom, nego sa nerešenim pitanjima u BiH. “A na sve se nadovezala presuda ‘hrvatskoj šestorki’, što je unelo nov sadržaj u ionako komplikovanu situaciju”, dodao je.

“I ništa se neće rešiti do izbora naredne godine. Mi čekamo završetak tog izbornog procesa, da se pitanja sa BiH otvore. Ja nisma optimista da će se bilo šta pokrenuti, oni ne mogu da se dogovore ni oko trase autoputa recimo, a kamoli da se bilo šta završi”, kaže Ljajić.

O odnosu Srbije i Republike Srpske, Ljajić kaže da oni treba da se razvijaju i da budu transparentni, uz poštovanje integriteta BiH.

Na pitanje kakve Srbija ima koristi kada predsednik RS Milorad Dodik crta mape Balkana ili poziva na referendum o nezavisnosti RS, Ljajić kaže da “smo videli kako se crtanje mapa i prekrajanje granica završilo”.

“Rešenja se moraju tražiti dogovorom. Očekujem da se vrati minimum poverenja, da se vrati slobodan protok robe, da se akcenat stavi na ekonomske odnose, a ne političke”, rekao je Ljajić, koji je i ministar trgovine i telekomunikacija.

“Na kraju krajeva, Vučić je lansirao ideju o carinskoj uniji, i mi treba da odlučimo da li ćemo i dalje da se sukobljavamo, da vodimo verbalne ratove i sukobe i da raspravljamo ko je kriv za ratove devedesetih ili ćemo da podižemo životni standard ljudi, da vidimo da li naši trgovci mogu da ruše barijere, pa ćemo možda u nekim boljim okolnostima moći da razgovaramo i o prošlosti”, rekao je Ljajić.

Na pitanje o carisnkim ratovima koje Srbije često vodi sa susedima, Ljajić kaže da je interes svih da se “ruše barijere”.

“Ja govorim o nameri. Realnost u ovom trenutku je katastrofalna, mada ekonomija bolje stoji od politike u ovom trenutku…Mi smo za to da se granice potpuno otvoreo, da nema zaustavljanja na granicama, jer se na tom čekanju gubi mnogo, da ih pustimo da dođu u Srbiju i onda tu imate pravo da vršite kontrolu, ali da zaustavljate na granici, to nam ne treba”, kaže Ljajić.

Rekonstrukcija Vlade moguća

Na pitanje da li će biti eventualne rekonstrukcije Vlade Srbije, Ljajić kaže da ne zna da li će do toga doći.

“Ne znam da li bi moglo da dođe do rekonstrukcije. O tome odlučuje premijerka i stožerna stranka…Nije neubičajeno da se one rade, vrlo često su i poželjne, ali zaista ja nemam nikakve informacije o tome. Vlada radi korektno, mislim da su odnosi dobri, uprkos svim pojedinačnim razmiricama koje ima u javnosti”, kaže Ljajić.

Dodaje da to nije ništa neuobičajeno, mada je “uvek bolje ako se te stvari dešavaju za stolom u kabinetu”. “Ali je uvek toga bilo i plašim se da će i dalje biti. Sve dok je u granicama normalne, ne znači da je to i loše”, kaže Ljajić.

Za beogradske izbore je njegova stranka SDP Srbije spremna i kako kaže, sve vreme je u kampanji.

O tome da li će na izbore ići u nekoj koaliciji, Ljajić kaže da još uvek nije doneta odluka o tome.

“Ja sam rekao da ćemo prvo razgovarati sa SNS, kao i do sada, i od ishoda tih razgovora zavisi da li ćemo razgovarati i sa drugim koalicionim partnerima. Ne isključujem koaliciju sa SPS ukoliko se ne napravi dogovor sa SNS”, izjavio je Lajić.

Na pitanje šta misli o tome da se u javnosti pominje kao neko ko može “da se dogovori s bilo kim i da je bitno samo da je na vlasti”, Ljajić kaže da je tim kritičarima bitno da “oni neće s Vučićem”.

“Vrlo je lako upirati prstom u drugoga…Ja sam do 2000. godine bio opozicija i Miloševiću i velika opozicija u Sandžaku….Ja nemam potrebe da se bilo kome dokazujem. Od 2000. godine sam na svim pozicijama ostavio značajan trag, radio sam možda najteže stvari u ovoj zemlji, koje niko nije hteo…Ponosan sam na sve što sam radio i za svaki resor mogu da kažem kakve sam rezultate imao”, ocenio je ministar.

Dodao je da misli da je važnije kakve je rezultate imao nego koliko godina je na kom mestu bio.

“A kao drugi se ne bore za vlast, nego za šta – za kikiriki?”, zaključio je Ljajić.

 

Izvor: N1