Više inspekcija, manje rada na crno

Otkako inspektori kucaju na vrata i onih koji rade na crno, prijavljenih radnika je više. Istovremeno, manje je onih koji gase poslovanje, ili zbog nelojalne konkurencije prelaze u sivu zonu. To su prvi efekti reforme inspekcijskog sistema koju je pokrenuo Zakon o objedinjenom inspekcijskom nadzoru. Problem su i dalje manjak inspektora i loša oprema, te predstoji detaljna analiza inspekcijske službe.

Za 18 meseci koliko se primenjuje Zakon o objedinjenom inspekcijskom nadzoru u oko 640 hiljada kontrola otkriveno je gotovo 10 hiljada privrednika koji nelegalno posluju. S druge strane, gotovo za deset odsto više je onih koji su legalizovali posao. To sa sobom nosi manji broj radnika na crno.

“Kada govorimo o ovoj godini, možemo reći da je konstatovano negde oko 17 hiljada neregistrovanih radnika, od kojih je nakon kontrola, prijavilo se 16.300, što je negde oko 90 odsto uspešnosti, i to su vrlo konkretni rezultati objedinjenog inspekcijskog nadzora i kontrole”, kaže Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Sa prosečnih 12, inspekcijska kontrola sada traje oko četiri sata. Privrednicima se dopala savetodavna uloga inspekcije kojoj nije cilj da zatvori firmu već da ukaže na nepravilnosti poslovanja.

“Definišemo korektivne mere kojih moramo da se pridržavamo i ako ih ispravimo u dogovorenom roku nemamo nikakve sankcije”, kaže Obrad Popović, privrednik.

Inspektor u Srbiji u proseku ima 55 godina. Vozi se u autu starom četvrt veka. Jedan inspektor na 1.200 stanovnika, tri puta manje nego u Evropi, nedovljno je za kompletnu reformu, upozoravaju načelnici okruga.

“Kontrolišu dve ili više oblasti što je zaista nedopustivo, broj inspektora na lokalnom nivo što se tiče Srbije je 3000 hiljade što je zaista malo za efikasan i funkcionalan rad. Postoje oblasti na lokalnom nivou koje su apsolutno nepokrivene u kontroli inspekcijskih službih”, kaže Danijela Lončar, načelnica Južnobanatskog okruga.

Toga su svesni u Vladi Srbije. Dok tragaju za rešenjem, plan je da se postojeći kapaciteti troše na oni za koje je očigledno da nelegalno posluju.

“Ceo niški okrug koji ima veliki klinički centar, kontroliše samo jedan inspektor. Mi ćemo uraditi detaljnu analizu i sačiniti predlog modela, kontinuiranog popunjavanja, i popunjavanja inspektorima i opremanja inspektora u materijalnom smislu”, kaže Kasalović.

Inspekcije su bolje organizovane, ali potrebne su obuke, kažu u Naledu, da bi inspektori umeli da pišu prekršajne prijave koje će dobiti pravi sudski epilog.

“Imamo slučajeve da se izriče veliki broj opomena, umesto kazni, veliki broj prijava inspektora zastareva, neujednačena je praksa sudija širom Srbije u izricanju presuda, tako da tu potrebne su obuke i za sudije, dakle tu moramo isto da radimo na obukama, i to smo pokrenuli sada jedan projekat uvođenja sporazuma o priznanju krivice”, kaže iz Naleda.

Sabiranje postinutog reformama inspekcijskog sistema, očekuje se tek kad zaživi takozvani E, inspektor, tj. povezivanje internetom svih 40 inspekcija, na čemu se radi.

Izvor: RTS

Podeli