„Žene i dijabetes-naše pravo na zdravu budućnost“

Zbog gojaznosti i nedovoljne fizičke aktivnosti sve je veći broj mladih osoba, koje oboljevaju od dijabetesa tipa dva, kažu lekari u novopazarskoj Opštoj bolnici.  Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti se obeležava 14. Novembra sa ciljem podizanja svesti o ovoj hroničnoj bolesti. U Srbiji je registrovano 710 hiljada obolelih, od kojih je gotovo polovina radno sposobna, dok je u Novom Pazaru taj broj preko 4.000. Dve od pet žena sa dijabetesom su u reproduktivnom dobu, odnosno preko 60 miliona žena u svetu.

Ove godine Svetski dan dijabetesa obeležava se pod sloganom „Žene i dijabetes-naše pravo na zdravu budućnost“, zbog činjenice da čak polovinu obolelih od dijabetesa čine žene. Obeležavanje dana dijabetesa predstavlja najveću svetsku kampanju u borbi protiv ove bolesti. Endokrinolog dr Ramiza Jusufović ističe da lečenje šećerne bolesti podrazumeva obavezno određeni režim ishrane, doziranu svakodnevnu fizičku aktivnost a prema potrebi i u zavisnosti od tipa uključuju se  lekovi ili inzulin. Uspešne i trajne regulacije ove bolesti nema bez odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima (ishrane, fizičke aktivnosti i odmora). Šećerna bolest, kao uostalom i mnoge druge bolesti, traži veoma tesnu saradnju lekara, dijetetičara i bolesnika.

Jedan od faktora rizika za nastajanje ove bolesti je genetska predispozicija.

Cilj obeležavanja Svetskog dana dijabetesa 14. novembra, je podizanje svesti javnosti o ovoj hroničnoj bolesti. U Srbiji je registrovano 710 hiljada obolelih, od kojih je gotovo polovina radno sposobna. Dve od pet žena sa dijabetesom su u reproduktivnom dobu, odnosno preko 60 miliona žena u svetu. Dijabetes je postao jedan od najvećih globalnih zdravstvenih i ekonomskih izazova, koji preti da ugrozi ostvarivanje globalnih ciljeva održivog razvoja.

U svetu prema najnovijim procenama Međunarodne dijabetes federacije svaka jedanaesta osoba ima dijabetes ili približno 415 miliona ljudi. Broj obolelih i dalje raste neverovatnom brzinom i prema sadašnjim prognozama do 2040. godine će se povećati više od 50 odsto i iznosiće više od 600 miliona, a najbrži porast očekuje se u zemljama niskog i srednjeg prihoda.

Foto: Agencije