Na današnji dan pre 125 godina rođen je Ivo Andrić

Na današnji dan pre 125 godina rođen je književnik Ivo Andrić, naš jedini nobelovac. 
Tokom godine nizom programa obeležavan je ovaj jubilej značajan za našu književnost i kulturu. Predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje jubileja i Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića književnik i akademik Miro Vuksanović ukazuje da je naša dužnost da se Andriću vraćamo svake godine, a jubilej je prilika da se naučnim promišljanjem njegovo delo učvršćuje u srpskoj kulturi i srpskoj književnosti.
“Jedini srpski pisac koji je živ u svetskoj književnosti je Ivo Andrić, njegova dela su prevedena na 49 jezika i on nije samo naš, već i savremenik svih čitalaca u svetu. Andrić je najtiražniji srpski pisac kada govorimo o piscima čija je vrednost nesporna. On je među nama i tu će dugo ostati”, naglašava Vuksanović. Srpska akademija nauka i umetnosti i Andrićeva Zadužbina, kao najpozvanije institucije da na pravi način čuvaju ime i delo velikog pisca, za kraj ove jubilarne godine najavljuju brojne programe.
Andrić je imao je 34 godine kada je postao član Srpske kraljevske akademije, na predlog Slobodana Jovanovića i Bogdana Popović, a u SANU je delovao bezmalo pola veka. S druge strane Zadužbina je konstantni oslonac trajanja njegovog dela, a osnovana je u martu 1976. na osnovu piščeve poslednje želje da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se kao legat nameni za opštekulturne i humanitarne potrebe.
Naši izdavači svake godine u desetinama hiljada primeraka objavljuju Andrićeva dela, a Zadužbina je samo u ovoj godini dala autorska prava za prevod njegovih dela na 13 jezika. Kao kapitalni projekat Zadužbina najavljuje kritičko izdanje Andrićevih pet zbirki pripovedaka u obliku u kojem ih je sam pisac premijerno objavljivao od 1924. do 1960. U priređivačkom timu su dr Zorica Nestorović, rukovodilac projekta, dr Slađana Jaćimović, dr Milan Aleksić, dr Dragana Grbić i mr Marija Blagojević.
“Pisac, posebno kad je reč o velikim piscima, nije izučen, njegovo delo nije ponuđeno na pravi način, ako nije urađeno kritičko izdanje, a to pozdrazumeva da se od zabeleške, prvog zapisa, ideje, pa u svim verzijama, izdanjima, to uporedi i dođe do onoga što bi bilo kanonsko izdanje. To se najavljuje 40 godina, a ovo petoro mladih ljudi je za godinu i po predalo svoje knjige i one će sada ići u štampu”, kaže Vuksanović.
SANU i Zadužbina 13. oktobra priređuju svečanu akademiju posvećenu Andriću u znak sećanja na isti dan 1974. kada je u Narodnom pozorištu u Beogradu, sa Crnjanskim, Selimovićem, Ćopićem, Vučom, Matićem, Popom i Raičkovićem, Ivo Andrić poslednji put javno čitao odlomke svojih pripovedaka. Ubrzo posle toga je smešten u bolnicu gde je preminuo u martu 1975. Akademija će imati dva dela – “Akademici o Andriću” u okviru koga će pet pisaca i članova SANU govoriti o Andriću, i “Andrić o akademicima” sa odabranim tekstovima od Vuka i Zmaja, preko Skerlića, do Dučića, koje će govoriti glumci, a program će se završiti monologom Nebojše Dugalića iz “Proklete avlije”.
SANU 13. i 14. decembra priređuje veliki naučni skup u Beogradu, prvi u tom obimu u poslednje četiri decenije na koji je pozvano četrdesetak istoričara književnosti i književnih kritičara sa katedri i instituta na kojima se izučava srpska knjižvnost kako bi predstavili i osvetlili još neke aspekte velikog dela našeg nobelovca. “To nije međunarodni skup, jer ne mislimo da se bavimo pitanjima kome pripada Andrić. Mi prihvatamo njegovo opredeljenje da piše na srpskom jeziku, da pripada srpskoj kulturi i srpskoj književnosti i posmatramo njegovo delo kao jedinog srpskog pisca čije su knjige više od 60 godina prisutne na drugim jezicima”, objasnio je Vuksanović.
Po piščevoj oporuci svake godine se dodeljuje nagrada za najbolju zbirku pripovedaka koja nosi Andrićevo ime. Ovogodišnja dobitnica je Jelena Lengold za zbirku „Raščarani svet“, a nagrada će joj biti uručena sutra na svečanosti u Andrićevoj zadužbini kada će biti predstavljen i godišnjak “Sveske”, koji izlazi već četrdesetak godina i uvek je u celini posvećen Andriću i njegovom delu.

Izvor: Dnevnik.rs