Đurović: Centri za smeštaj azilanata u Sjenici i Tutinu dobro funkcionišu

U prihvatnim centrima u Srbiji smešteno je oko 6500 migranata. Kako je za Radio televiziju Novi Pazar  rekao direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović kapmovi  u Sjenici i Tutinu dobro funkcionišu, te da je odgovor lokalne sredine na visokom nivou. On je istakao da je među migrantima veliki broj dece, koja borave duže od 9 meseci u našoj zemlji i oni  će od 1.septembra krenuti u školu.

Pored 6.500 ljudi, koji su vidljivi  u sistemu je još dve do tri hiljade tražioca azila koji dolaze iz pravca Bugarske i pokušavaju da uđu u Mađarsku i Hrvatsku. Trenutno  širom zemlje radi 17 prihvatnih centara.  Njihov boravak u Srbiji je mnogo produžen u odnosu na ranije, a to znači da 60 %migranata  boravi  u Srbiji više od 9 meseci , a oko 20 %  godinu i dva meseca.  Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović  kaže da će se i u budućnosti azilanti sve više zadržavati u Srbiji , a to  znači da ljudi praktično tu žive, te da se na te okolnosti mora posebno pripremiti , jer sistem još uvek na ove ljude gldeda kao da su u tranzitu , što prema njegovim rečima nije tačno. Najveći broj ovih ljudi, nije regitsrovan iako su smešteni u nekim od centara, tako da je pristup socijlanoj pomoći, zdravstvenoj zaštiti  i drugim vidovima pomoći donekle ograničen.

Đurović dodaje da su ti ljudi su uglavnom lošeg psihofizičkog stanja, jer su zarobljeni i nema izgleda brzo nastave put. Đurović kaže da kampovi u Sjenici i Tutinu dobro funkcionišu.

„Kada govorimo o Sjenici i Tutinu možemo reći da su to kampovi koji dobro fukcionišu, te da je odgovor lokalne sredine na visokom nivou, to znači da ne postoje konflikti u lokalnim sredinama  i da građani razumeju potrebe ovih ljudi. U samoj Sjenici imamo dva centra u kojima je dosta ljudi, najviše iz Iraka, Avganistana, Pakistana  i Sirije. Među njima je dosta dece, koji treba da krenu da krenu u školu od 1.septembra, ali veći broj ljudi nema pokrenute azilne procedure, nisu podneli zahtev za azil i čekaju da se to urade. U međuvremenu su u kampovima i borave u korektnoj atmosferi, tako da su ljudi uglavnom zadovoljni,  ali i oni su u neizvesnosti šta će biti sa njima dalje. U Tutinu ima mali broj ljudi iz Avganistana, uglavnom su tamo smeštene porodice i tamo ima dece koja će od septembra krenuti u školu. Većih problema u oba centra nema. Da bi sve funkcionisalo te ljude moramo da registrujemo, jer ovde borave više od godinu dana i sa njima mora da se radi na integraciji i interakciji sa lokalnom sredinom širom zemlje“, rekao je Đurović.

Đurović kaže da migrantska kriza postaje hronična i da je to  problem, koji će naše društvo pogađati u budućnosti, te da na migrante moramo da gledamo kao na naše sugrađane. Đurović kaže da se ne očekuje drastičan priliv azilanata u narednom periodu.

foto:SLOBODNA EVROPA

Podeli