Informisanje na jezicima nacionalnih manjina

”Mediji na manjinskim jezicima danas u Srbiji – privilegovani ili na kolenima”, tema je danas održane tribine u prostorijama OEBS-ovog trening centra u Novom Pazaru. Tom prilikom, istraživački tim Centra za razvoj civilnog društva, koji je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo organizovao tribinu, predstavio je najnoviju studiju pod nazivom ”Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – predlozi za nove politike, deceniju posle”.

Studija je rezultat desk analize manjinskih i višejezičnih medija i terenskog istraživanja, koje je sprovedeno na teritoriji 24 grada, odnosno opštine, tokom poslednja tri meseca prošle godine. Prema rečima Kalmana Kuntića, koji se bavio analizoom tradicionalnih medija, u kvantitativnom smislu broj medija je odprilike tu gde je bio i pre 10 godina. Međutim, kvalitativno – kaže Kuntić –  stvari stoje drugačije.

”Smatramo da mere koje propisuje novi zakon o javnom informisanju i medijima jesu dobre ali nedovoljne iz prostog razloga što ta sredstva koja se obezbeđuju od konkursnog finansiranja ne mogu pokriti potrebe medija, naročito regionalnih i lokalnih, kaže Kuntić.

Metodolog istraživanja, dr Vladimir Ilić kaže da je situacija specifična kada je u pitanju bošnjačka nacionalna zajednica, jer ne postoji jasna jezička barijera, te da to olakšava stvar kada su u pitanju elektronski mediji. Ono što nedostaje – primećuje Ilić – je odsustvo štampanog medija na bosanskom jeziku.

”Ako želite da razvijate unutar-grupnu komunikaciju, recimo unutarbošnjačku komunikaciju, morate se obratiti kulturnim elitama i subelitama; ljudima kojima su potrebni složeniji, trajniji i sadržajno diferenciraniji sadržaji. To možete samo preko štampanog medija”, naglašava Ilić.

Od 527 onlajn medija, 57 ima neki sadržaj na manjinskom jeziku. Kada je u pitanju bošnjačka nacionalna manjina, kako ističe Miroslav Keveždi, zadužen za istraživanja u toj oblasti, ”iznenađujuće je da, s obzirom na svoju brojnost, ima samo jedan mediji koji je registrovan tako da je drugi jezik bosanski”. Keveždi kaže da postoje portali koji pišu na bosanskom i koji jesu posećeni, ali da njih nema u registru, te da zbog toga gube pravo učešća na raznim konkursima.

Projekat ”Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – predlozi za nove politike, deceniju posle”, sprovodi Centar za razvoj civilnog društva uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

S.Lj.