Ljajić: Carinska unija bi povećala izvoz celog regiona
Stvaranje carinske unije u regionu, inicijativa koju je pokrenuo premijer Srbije Aleksandar Vučić, značajno bi povećala izvoz svake zemlje pojedinačno, uveren je potpredsednik vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić.
Vučić je obelodanio da je pripremio dokument o uspostavljanju carinske unije na Zapadnom Balkanu, sa ciljem da se “približe naše teritorije” i olakša protok robe.
Ljajić je tim povodom rekao da je najvažnije da postoji politička volja za formiranje carinske unije i da bi trebalo da zemlje regiona povećaju saradnju u okviru Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA).
“Svi smo videli korist od članstva u CEFTA, ali još nijedna od zemalja u regionu nije iskoristila pre svega svoj izvozni potencijal, tako da Albanija danas izvozi 40 odsto manje od njenih mogućnosti, Makedonija i BiH izvoze 33 odsto manje od onoga što mogu, a Srbija i Crna Gora izvoze 27 odsto manje od onoga što bi realno mogle”, kazao je ministar.
Carinska unija podrazumeva zajedničku carinsku tarifu, ali i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku prema trećim zemljama, rekao je on.
“Kamion sa robom koji ide, na primer, iz Niša ka Zenici, na isti način bi se kretao kao da je deo jedinstvenog tržišta, kao da prevozite robu iz Niša do Kragujevca. To je ideja da u potpunosti olakšamo slobodan protok ne samo robe već i ljudi i verujem da bi to bilo od koristi za sve zemlje regiona”, istakao je Ljajić.
On dodaje da se odavno zalaže za veći stepen trgovinske saradnje u odnosu na postojeći spoljnotrgovinski režim koji imamo u okviru CEFTA.
“CEFTA sporazum je doneo mnoge koristi pojedinačno svakoj zemlji, Srbiji i najviše, s obzirom da je najveća ekonomija u regionu i da je spoljnotrgovinska razmena u okviru CEFTA za 10 godina povećana sa 2,5 na 3,5 milijarde evra i da je svaka zemlja pojedinačno povećala svoj izvoz u proseku za oko 75 odsto”, naveo je Ljajić.
Kako kaže, u regionu postoje još brojne vancarinske barijere koje otežavaju slobodan protok robe iz jedne u drugu državu i sve te države pribegavaju pojedinim protekcionističkim merama.
“Zato smatramo da treba ići u korak tom problemu i ići na jedan veći stepen spoljnotrgovinskog režima među članicama CEFTA sporazuma. To je ta ideja o carinskoj uniji”, naglasio je Ljajić.
“Uklanjanjem vancarinskih barijera izvoz zemalja bio značajno veći”
Ministar trgovine predlaže da u međuvremenu napravimo “međukorak”, to jest da implementiramo ono što je dogovoreno tokom prošle godine.
Reč je o Protokolu 5 o olakšavanju trgovine kako bi se izbegle vancarinske barijere i da se spreči da roba danima čeka za prolaz iz jedne u drugu zemlju. Prema njegovim rečima, treba da ujednačimo rad carinskih službi, radno vreme, omogućimo priznavanje dokumenata i sertifikata, a sve da bi se izbeglo čekanje
na granici.
“Radi se o čitavom nizu konkretnih koraka u okviru Protokola 5, koji je usaglašen i u martu bi trebalo da bude usvojen na zajedničkom komitetu CEFTA, a onda svaka pojedinačna zemlja treba da ga ratifikuje u svom parlamentu. Tako da bi taj protokol ove godine mogao da stupi na snagu. Usaglasili smo, takođe, dodatni protokol o liberalizaciji trgovine uslugama, koji je vrlo važan segment za dalju liberalizaciju ukupne trgovine, roba i usluga”, rekao je Ljajić.
On kaže da je treća stvar za koju se Srbija posebno zalaže jeste da se pojednostavi procedura za rešavanje sporova u okviru CEFTA.
“Do sada smo imali takav mehanizam da je, kada pokrenete spor protiv jedne države zbog vancarinskih barijera, potrebna saglasnost svih država koje u tome učestvuju da bi ta odluka bila doneta, a niko neće da donese odluku protiv sebe. Tražimo da se taj model promeni i da se primeni model koji postoji u okviru Svetske trgovinske orgnizacije”, objasnio je Ljajić.
Te tri stvari, prema njegovim rečima, vode ka tome da imamo jednog dana carinsku uniju, ukoliko bude političke volje.
U slučaju carinske unije, ukoliko mi imamo sporazum o slobodnoj trgovini, ta unija bi pregovarala o sporazumima o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama i imali bi jedinstveno tržište, naglasio je Ljajić.
Kaže da bi uklanjanjem vancarinskih barijera izvoz zemalja bio značajno veći.
Carinska unija je ekonomski prostor u kojem se države članice obavezuju sporazumom na ukidanje međusobnih carina ili sličnih nameta i kvantitativnih ograničenja za promet robe, kao i na uvođenje i primenu zajedničke carinske tarife prema trećim zemljama.
Nekadašnja Evropska ekonomska zajednica, u koju su 1957. ušle Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nemačka s ciljem stvaranja zajedničkog tržišta, uspostavile su 1968. godine carinsku uniju.
Takođe, posle raspada SSSR-a, carinsku uniju su 2007. godine formirale bivše sovjetske republike Rusija, Belorusija i Kazahstan, ali je taj savez 2015. godine prerastao u Evroazijsku ekonomsku uniju, kojoj su se pored tri navedene zemlje priključili i Jermenija i Kirgistan.
CEFTA je trgovinski sporazum između Albanije, BiH, Makedonije, Moldavije, Srbije, UNMIK-a u ime Kosova i Metohije i Crne Gore. Bivše clanice su Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Hrvatska i druge koje su postale članice EU.
CEFTA je sporazum koji sada definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, iako ime sporazuma opisuje sporazum država srednje Evrope.
www.rts.rs
